Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
=
: РУБИДО-РДЕДИ
дела Србија, са изузетком области јужно од Суве Планине. ;
Због неједнакот састава Р. падина, на. јужној страни јављају се облици крша: вртаче, нормалне долине без широкога дна, али стрмих страна, највише 40—50 м високих, и канонског THпа. Кроз њих вода не тече ни при то-
пљењу снега, ни при јаким кишама, али
је дно влажно, под зеленим ливадама. и пашама, или обрађено, јер је у близини издани. Северна страна, која је до BHсине око 700 м састављена од пешчара и шкриљаца, разуђена је плитким јаругама и кратким долинама у систем међусобно повезаних коса, већином призматичнот облика. Долинице су богате водом, а неке се од њих одликују великом сабирном облашћу, на пр. долине ЈЛукави-
де и Рајкова Потока. То земљиште је 60-
тато шумом и ливадама. Нарочито je много букве, а храст успева само у заклоњенијим падинама. Затим има много жбуња од руја, чибуковине, јоргована. Од 100 м на више земљиште је кршевитије, а нарочито од 900 м, тде почиње кречњак, који Р. даје разривен изглед. Јужна је страна без шуме, али је ретко тде нага. Букве и храста има до висине
од 900 м, а одатле до врхова све је по-.
кривено високом травом, која је измешана са најразноврснијим цвећем, бокорима чемерике, девесиља и др. Само су местимице ове сочне ливаде прошаране жбуновима, руја, глог, или квржљавим цером и јасеном.“ |
Северним подножјем Р. шролазе друм и железничка пруга Шараћин —- Крививир—Бољевац—дЗајечар, источним, колски пут Бољевац и Мирово—СОедло РашинацСоко Бања, а преко планине воде колски путеви Луково—Врмџа—Соко. Бања, Крививир—Мозгово — Алексинац и неколико стаза. :
Литература: Ј. Цвијић, Ртањ (Гла-'
сник Српског Географског Друштва, 2, 1913). : a П. Вујевић. |
2. Рудник угља. Својина је фирме Браћа Минх у Београду. Отворен је 1902. Утаљ. је од 6.500 калорија, ковачки. Покретна снага инсталације на руднику је 550 коњских снага. Радника, је запослено око 600. Има своју ваздушну железницу, 5 км, и пољску, око 3 км. Рудник има амбуланту, велику радничку колонију, магацин за снабдевање радника јевтиним намирницама, и Т. Д.
GG. JJ.
РУБИДО-ЕРДЕДИ СИДОНИЈА, илирска, концертна и оперна певачица (7/2 1819, Загреб — 17/2 1884, Порња Ријека). После врло строгог домаћег васпитања, учила. је певање три године код алтистице та-
дање немачке опере Каг и Ку-јеве, а по-
том кратко време и код Енокеове, која је 1534 из Берлина дошла на гостовање у
Загреб. Радо и редовно је суделовала, на. илирским концертима, особито на добро-
= (6
водотека, ·
творним, а међу осталим је из патриотских побуда први пут извела и илиреку будницу Још Хрватска HHJ пропала. Креирала, је, на опште задовољство, улоту Љубице у Лисинсковој опери Љубав и злоба. Као певачица се истицала пријатним, звонким и опсежним сопраном. Својом музичком интелигенцијом била, је права уметница. Опоредно се занимала и композицијом. 1863 се настанила, на свом имању Горњој Ријеци. o Литература: Фр. Кухач, Илирски глазбеници. a 4. JI.
РУВАРАЦ ДИМИТРИЈЕ, жеторик (25/10 1842, Стари Бановци, (СОрем). | Основну школу је учио у Новим Карловцима (Сасама), а гимназију и богословију у Карловцима. Био је, затим, кратко време учитељ у Крушедолу и Земуну, а пошто је рукоположен за свештеника (1866), служио је у Земуну као капелан до 1869. Tana je именован за администратора, 4. 1870 је изабран за торњоварошкот пароха у Земуну. 1893 именован је за проту. 1599 је постављен за управитеља Манастирске Штампарије у Карловцима и за библиотекара Патријарашке Библиотеке. Ту је службу задржао и када је престао бити управитељ Штампарије (1907). 1903 до 1907 уређивао је Орпски Сион, а 1911 до 1914 Архив за историју Орпске Православне Карловачке Митрополије од кога је последња свеска, за 1914, изалпла. 1923.
Р. књижевни рад је многостран. Писао је политичке, особито црквенополитичке, чланке и расправе, историске и литерагрноисториске студије и публиковао | је огроман број историских извора. Водио.
+ је жестоке полемике са политичким шро--
тивницима и лошим историцима, нарочито плагијаторима. У борби није имао обзира, нити је давао пардона. Тако су чинили и његови противници с њиме. Због велике множине знања, нарочито о последњим вековима српске, прошлости, просуо је Р. много светлости на историју тога. доба, и. исправио је множину традицијом и намерним ~ измишљотинама – искривљених чињеница. Списак својих радова. (904) издао је Р. у својој Библијографији (1912) и у Продужењу моје библијографије (1923), тде је списак радова до бр. 1.041. После тога је објавио још много списа, а. има. велики број и необјављених, спремљених за, штампу. Најважнији су: Историчнокритична црта о Вићентију Јовановићу. православном митрополиту београдском и карловачком 1731—1737 (1886), Говор на парастосу Димитрија Давидовића, POBOрио у Омедереву 18/9 1896 (Годишњица, 11), Кво шта сте, нам криви! (1895), JRHвотопис Ђорђа Николајевића, – митрополета дабро-босанског (1898), Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље (1898), Мојсије Петровић, митрополит београдски 1713—1730 (Споменик, 34), Постанак и развитак српске црквенонародне автоно-