Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
| РУВАРАЦ ~ ~
књижевника снимљени са писама, им (Бра-
Ник, 1906): Ј. Томић, Бој на Косову, Сеоба;
' Срба, Црна. Гора, Критика Руварчеве шко-
де (1908); 8. Николић, Архимандрит Иларион Руварац (Застава, 1908); А. Ивић, Неколико речи о српској историјографији (Вјесник Земаљског ·Аркива, 1907). __Н. Радојчић.
РУВАРАЦ НОСТА, књижевник, критичар и приповедач (1937. Стари Бановци 51 1864, Будимпешта). Основну школу учио је у месту рођења, седам разреда
гимназије свршио је у Сремским Карлов-.
цима, и матурирао, па 'се после уписао на права, у Будимпешти, студирајући упоредо и књижевност и естетику. Умро је као ђак. — Р. је био један од вођа Омладине. Њетов је углед тако високо стајао, да. је Преодница 1866 и 1869 издала у двема књигама његове Скупљене (Списе. Р. је писао просветилачке, ' филолошке, – етнотрафеске чланке, и преводио је, махом са, немачкот, новеле и драме. Познатији су му чланци: О слову јаћ, О Преодници, О значају светосавске прославе, Српске слике у Пешти, Опис Ов. Андреје, Лужички Орби у Саксонској и т. д. Приповетке је Р. саставио три, а међу њима једну недовршену: Верну Даницу, и једну историску Саски Дворац. Трећа, Карловачки ђак. најпознатија, је. Она обично улази на. прво место свих новелистичких Аштоло-
огија из омладинске књижевности. Р. је
био типичан романтичарски приповедач, и то. без изворног стваралачког дара.
Најзнатнији: је. Р. као књижевни крити--
чар. У доба општег међусобног хваљења, и општег сладуњавот стиховања, Р. је шрви почео уносити озбиљност, принципе и критерија при оцени књижевних. радова. Он је био ученик немачких романтичар ских естетичара, те је настајао да сузбије хладно, класицистичким облицима. маскирану, прозу после-бранковске поезије, као и да многе песнике. без. дара наведе на
који за њих црикладнији и. кориснији.
књижевни рад. Од P. оцена познатије су о песмама (Стојана Новаковића, Љубомира Ненадовића, 'о Херцегу Владиславу Јована Суботића, Значајност дубровачке књижевности и т. д. — Р. је превео неколико приповедака од Павла Хајзеа, Ку“ ниша, ит. д. и позоришне шитре: Кернетову трагедију ОрИњеки и OU U ИнKOPIHTO. Литература: Ј. Туронах. Уводни чланак у скупљеним списима, (Т, 1866). B. Петровић. РУВИДИЋ ЖАРКО ДР., бригадни Ђђенерал, шеф унутрашњег одељења Војне Бол-
· нице у Београду (27/5 1880, Лесковац).
Гимназију је свршио у Београду, а медицину у Грацу и Бечу 1904. Од 1905 био! је, као активан“ санитетски официр, на разним положајима, почев. од трупног лекара 'до управника Армиске Болнице у Оарајеву 'и положаја, на коме је сада. У
— 808:
2
ратовима. 1912—1918 био је трупни лекар, командир болничке чете и начедник дивизиског санитета. Р. је сарадник Ратника и Гласника Црвенот Креста. Написао је: Поглед на савремену дијагностику и терапију плућне туберкулозе (Српски Агрхив, 1911), Евакуација рањеника. при заузећу Кајмакчалана (Ратник, 1921), Скорбут у српској војсци (у књизи: Наше ратно санитетско искуство Др. Владе (Станојевића). Оснивач је и благајник Лиге против туберкулозе у Београду, члан
Главног Одбора · Црвеног Крста, члан
Управног Одбора Школе за нудиље и т. д. BOG.
PyFOBCHA ~ КЛИСУРА је планински
теснац, који води од Пећи преко Чакора на, Андријевицу. За време Турака и тур-
ске владавине била је легло најљућих Арнаута, Руговаца, :и стога је остала у црној успомени. И за време српскога. повлачења, кроз Албанију 1915, српска вој-
ска и избеглице по неколико су! дана ·
проводили у леду и снегу у Р. К. После рата кроз Р. К. је начињен друм од Шећи преко. тања на Андријевицу. M. M.
РУДА, село у Далмацији, област Сплит, срез и општина Сињ; од Сиња преко Сињскога. Поља и реке Цетине 19 км (правад) к истоку. Има 1.203 становника, римо-
католичку | жупу. Рудник битуминозног – “ шкриљавца припада IL JI.
зРуда « Сплиту. . J-i.
»РУДА« Д. Д., Оплит. де је 1920. Капитал је 4,375.000 Дин. Друштво има
· мајдане битуминозног шкриљавца и утља. CG. JE
»PYJIAP« A. Д., Београд. Основано је 1993.. Кадтитал је 92,000.000 Дин. Има Dyдник у Новом Брду, где је почело да вади
злато, сребро, 'олово, хром и бакар. : С
РУДАРСКА БРАТИНСКА БЛАГАЈНА је.
установа за осигурање рударских радника. У предратној Србији звала се: Рударско - Братинске ' Касе. Установљена је на
– основу рударског закона од 1866. Пре 1904
пестојале су одвојено на рудницима рударско-братинске касе, које су пружале радницима помоћ у случају болести. 20/2
1904 министар Народне Привреде, Свето-. лик Радовановић, својим расписом РБр.
309, дао је прву основу овој установи, и од онда! она постоји као јавна установа. 1905 министар Народне Привреде, M. Драшковић, издао је прве статуте Р. Б. Б. за пенсију и инвалиду. Статути за Р. Ђ. Б. за случај болести и смрти рађени
| су приликом њеног оснивања на сваком
руднику, по обрасцу, који је израдило Министарство Народне Привреде.
По циљу истоветне“ установе постојале су пре рата и у провинцијама, које су биле под Аустро-Утарском. 1/12 1924 Ми-
мистарство Шума и Руда издало је Шра- · ' вила, која важе за све ове установе у
| | 4 а %