Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

земљи. По тим правилима ова се установа зове Р. Б. Б. Она је основана. на децентралистичкој основи, и има шет главних Р. Б. Б.: у Београду (за Србију, Јужну Орбију и Црну Гору), Загребу (за, Хрватску, Славонију и Срем), у Љубљани (aa, Оловеначку), Сарајеву (за Босну и Херцеговину) и (Сплиту (за Далмацију).

По правилима има три благајне: болесничка, инвалидска и пенсиона. У болесничку блатајну радних улаже 3%, а У пенсиону 2%% од његове катеториске зараде, и толико исто и послодавац. У ин-

„валицску благајну улаже само послода-

вац 1% од категориске зараде. Болесничка, блатајна штружа, својим чла– новима ове помоћи: а) У случају болести даје члановима и члановима њихових поредица лекарску џомоћ, лекове, болничко лечење и бањско лечење. Кад се осигурани члан разболе, за време болести издају му се % категориске зараде на име хранарине. 6) У случају смрти осигураHOT члана или члана његове породице издаје се погребнина. в) У случају, поро-

- baja осигуране чланице или. жене. осигу-

раног члана издаје се бабичка, помоћ, потшора за дојење и потпора за опрему детета. г) Кад је услед болести у кући у тешким материјалним приликама издаје се изванредна, помоћ. : Инвалидска. Блатајна пружа својим члаАкСВИМа, кад их задеси несретни случај: а) Лечење, хранарину за 10 недеља и помоћне справе. 6) Ако услед несретног случаја оситурани члан изгуби од своје шривредне способности, одређује му се инваледа, чија величина зависи, од процента, изгубљене радне способности и категорије осигуранот члана. Најмања. инвалида чла– на износи Дин 45— месечно, а највећа Дин 1.666:66. 8) Ако осигурани члан услед несретног случаја потине или као. инвалид умре, његовој се породици одређује инвалидека помоћ, чија величина зависи од катеторије члана и броја чланова. породице о чијем се издржавању погинули кли умрли бринуо. . ES Пенсиона Благајна пружа изнемоглим за рад члановима и члановима њихових породица, после њихове смрти, пенсију. Величина шенсије чланова зависи од њихове категорије и броја тодина чланства, 8 код породице, сем тога, и од броја чла-“ нова, у породици, о чијем се игдржавању умрли осигурани члан бринуо. Најмања. је пенсија. Дин 75— а, највећа. Дин 1.000месечно. И. Кошанџт.

РУДАРСКА ПЛАНИНА, планина. у СОрбији, између река, Косаонице-ЉушанскеРапске, јужно од Куршумлије, а североисточно од Преполца. Састављена, је од палеозојских шкриљаца и стога, је блаTHX заобљених облика. Највиши врх Ha ГР. П. је Рударски' Вис (776 M). Источним подножјем планине пролази друм Kypшумлија—Рудари—Оастанци—Подујево, а,

РУДЕНИЦА |

преко ње воде 92—53 lTage. P. dl. je делом

TIOJL BepeTanHJOM, HajpowHTO у нижим партијама. с

РУДАРСКА СРЕДИШТА И ОБЛАСТИ У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ. ВБ. Јањево. Кратово. Кратовско - Злетовска. — Рударска – Област. Нево Брдо. Новобрдеко - Копаоничка. Ру-

_ дарека Област. Новопазарско - Џоље. По-

реч. Радовишко Поље. Рогозна. Рожден. Трепча. | РУДАРСКИ ГЛАСНИК, лист за рударство и рударску индустрију. Излазио је у Београду 1903—1919, са прекидима, под 22577.

уредништвом Петра Илића.

РУДАРСНКО-ИНДУСТРИСКО: АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО »КОСОВО«, Београд. Основано је 1993 у Косовској Митровици, а 1995 је премештено у Београд. Калшитал

је 4,000.000— Дин. Има рудник лигнита,

(3.900 калорија). у Црвеној Водици, код О. И.

Приштине,

РУДЕ, село у Хрватској, област Загреб, срез“ Самобор, општина, Подврх; у. красној Рударској Долини, којом тече поток Градна (к Сави) и води деста (што дДолази из Јастребарскота преко Плешивице) у Самобор; од Самобора. 5 км (правац) к. јутозашаду. Под самом самоборском градином има стена, а на њој природни самотвор Корњача или Желва. Разбира се големи оклоп, реп и глава, коју је уздигла према, граду, Лети јој је труп покривен грмљем. Рударска Долина има голих доломитских

стена, али и родних винограда. — Име

селу Р. потиче од бакарних и железних руда, које су се тамо негда копале и тошиле. Још се распознају ровови, који су сада засути. Спомињу се већ крајем 15 Beка, под именом гоу1т, ређе Jfodinae, Господари Р. била су самоборска, властела, наизменце Атуерсперги (или 'Турјалшки) и Ердеди и др. 1896 на јавној их је дражби заједно с творницом (о стпа аегатја) и са другим зградама купио ва 90.005 форината, самебореки трађанин Фрањо Рајснер. Приход је био доста знатан, јер се кроз годину вадило 400—500 центи врена бакра, који се много тражио. До 1851 копао се само бакар, % од тада до 1865 тошило се из оцеловца и железо. Покушај, да се рудокопња, у. Р. стави на широку базу, није успео. Сада се још у околини ломе само јако садрене греде (гипс). — Р, имају 1.370. становника, римокатоличку жупу и пучку школу. Црква. Ов. Барбаре, залштитница рудара, спомиње се већ 1669. Литература: и. Лашовеки, Руде код Самобора, (Просвјета, 1897). i | Ј. Модестит. РУДЕНИЦА, манастир у: области Прсте-

вика и Александровца. Није познат па-.

трон цркве. Цркву су сазидали неки вла-

стелин Вукашин и жена му Вукосава 8

владе деспота Стевана и брата му Вука (1410). Даља, судбина цркве није позната. — Основом својом црква подсећа на Ка-

= 800