Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РУДНИЦА |
ленић. Нарочито је био богат пластичан
украс око прозора и на архиволтама. ЈИ вопис је јако оштећен. Сачувани су ликови ктитора Вукашина и Вукосаве, као и деспота Отевана и брата му Бука. У цркви се записао и сликар Теодор, који је радио на сликарском украсу цркве. Р. се налази у рушевинама. В. ЏЋ.
РУДЕНЦА, планина. у Оловеначкој, из-
међу река: 'Гинског Потока-Местиње-Сотле- ,
Олимја, око 4 км западно од Подчетртека, односно 14 км југозападно од Рогатеца, и 92 км источно-југоисточно од Цеља. Састављена је делом од верфенских шкриљаца, претежно од тријаских кречњака и доломита, и т. зв. венгенских слојева, т. ј. тамних шкриљевитих и лапоровитих пе-
шчара. Од еруптивних стена има на исто- |
чном крају доста дијабаза и дијабаског туфа. На северном и јужном подножју планине сталожени су миоцени пешчари. Слојеви су набрани у правцу запад-исток,
а планинско било се пружа од западајугозапада према истоку-североистоку, H
у истом се правцу снижава од 687 м, код врха Руденца, до 563 м, код Силавеца. Р. је цела под, шумом. Оеверним подножјем пролази колски пут Цеље—Овети ЈуријЗгорње · Линско — Содња. Вес, · источним, колски пут (Оловенска, Бистрица Содња,
Вес—Подчетртек — ЏШреласка—Ковје, Кла- |
њеп и Брежице, а преко Р. воде ставе. ИТ
РУДИНА ПЛАНИНА, планина у Јужној. Србији, између река) Маркове Реке-Дресни-·
це (Мале Трло Реке), јужно од Скопља, а западно од Китке. Џружа се од југа. према, северу. Највиши врхови на P. IL. су: Празна Торба (1.527 м), кота (1.321 M) и Цветовско Брдо (1.162 м). Од Празне Торбе и коте (1.321 M) пружају се у: правцу севера. два повијарца и у истом се правцу спуштају. То су Драгевичко Брдо и Шре-
сна. Торба. Сасвим на северу је брдо Вар--
вара, високо 454 м. Р. П. је у вишим крајевима под вегетацијом, а на северу је
тотово потпуно гола. Већих саобраћајних.
путева око Р. Џ. нема, а преко ње води неколико става. JI B.
РУДИНЕ. 1. Народни назив вишег, источног краја Херцеговине, између Гацког, Невесињеког и Мостарског Поља на северу, и Требиња, Љубиња, Отолца и Љубушког на. југу. РТ. се настављају и у западни део Црне Горе, где се зову Опутна Рудина. Земљиште Р. састављено је тотово искључиво од једрих кречњака, који су само местимице покривени уским
лпојасем флишних пешчара, тлинаца и ла-
пера. Морфолошки Р. дају утисак заравни, која, се степенасто спушта. према Јадранском Мору. Qa заравни се дижу многобројни кратки кречњачки |DTOBH, ретко већи гребени, а између ових су мала, поља, такође степенасто поређана, увале и растурене вртаче. Р. су област изразите подземне хидротрафије. Тамо. нема,
1-— 810 —
нормалних речних токова, него се вода туби у пукотинама, понире у веће дубине,
a на. своме путу стално раствара кречњак. Вода из виших поља подземно отиче у
нижа, из ових још у нижа, а најпосле ·
утиче у море. Из тих разлога је област Р. представник најљућег карста, и цела. је гола, а уз то је најбезводнија. Кроз нека, поља, истина, теку понорнице, али оне лети пресуше, јер су извори врло ретки. Ипак по шкрапама у кршу има удубљења, тде се кишница скупља. Њих покривају плочама, да вода не испари, и зову их каменице и дупље. По угледу на њих озидани су вештачки резервоари за воду, т. зв. чатрње, густијерне или бистијерне (цистерне), Отока, се поји на локвама, или Ha ублима, вештачким, подзиданим локвама. | O
Због доста велике апсолутне висине, клима је у Р. прилично оштра, снег се у хладнијим годинама држи и преко месец дана, јесен и пролеће су кишовити, бура. често дува и местимице је врло јака. Али су лета у Р. топла и спрже вегетацију.
Плоднота земљишта, наноса и црвенице. има само у вртачама, између стена, и на. днима поља, у којима становништво сеје кукуруз, просо, сијерак и дуван. Међутим жетва није ни у, тим крајевима сигурна, не услед сувишне топлоте, већ због поплава, које настају у раној јесени, а гдетде престану тек лети. За стоку такође нема довољно хране, те је становништво
Р. приморано, да крајем маја излази са.
стоком на, Волујак и Маглић, који су од насеља Хумљашка, удаљени 3—4 дана хода, а враћа се почетком септембра. За
"насеља у Р. је карактеристично да их че-
сто 'нема на великим просторима, а трупишу се нарочито у пољима или су чешће везана за увале и вртаче.
Исте пластичне особине и физичке и.
економске услове као Р. има цео југо западни део Црне Горе, западно од Дуге, Никшићеког Поља, Зете и Мораче, т. ј. области Бањана, Рудина, Грахова, Кчева, Катуњана, Љешанске и Ријечке 'Нахије, Црмнице и Окадарске Крајине, затим Кривошије, те се назив Р. може и на њих проширити,
Литература: Ј. Цвијић, Глацијалне
и морфолошке студије о планинама BOсне, Херцеговине и Црне Горе (Глас, 57, 1899), ·· И. Вујевић. о. Област у Херцеговини, између 'Требиња и Гацка. Каресна је област, оскудна, водом, оштре климе. Дели се на Горње Р.
и Завође, а у њој су мање жупе Р. У
ужем смислу (североисточно од Фатнице), Љубомир и Фатница, које се све помињу први пут у 12 веку. У 13 и 14 веку област“ је била у држави Немањића. 1349
опленио јје Р. босански бан Стеван Ко'троманић. После смрти mapa Душана,
област је била у држави Николе Алтомановића. 1376 бан Твртко је отео ове земље од Баошића. У време Косовске
5 i | 4 | |