Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

битке упадали су Турци у Р. 1388 они“ су потучени (у Билећи. После смрти 'Тврткове Р. су већим делом биле у држави Павла Раденовића, од чијих их је Haследника отео херцег Стеван. 1483 помиње се турски војвода у Билећи. У средњем веку кроз Р. је водио трговачки пут из Дубровника у Србију, који се, са 'нешто промењеном трасом, одржавао и под Турцима. — Средином 19 века основан је кадилук за Р. у Билећи. У 18 и почетком 19 века област је мното страдала од куге. Становници су православни и мухамеданци, баве се сточарством са, летњим сточарским кретањима и земљорадњом. Раније је било претежно сточарство а. сада. отима маха земљорадња. У новије време развио се зидареки занат. Главно је место Билећа. Литератутра: Дедијер, Билећеке Рудине (Насеља, 9). M. O.

РУДНИК. 1. Варошица 'на планини Руднику. У средњем веку Р. је био веома, живо рударско и трговинско место.

Литература: К. Костић, Прговачки центри и друмови по српској земљи, 288 и даље. 5. ОД.

2. Град у Орбији, јужно од Аранђеловца, некад центар знатног рударског краја. На, изданку Великог Штурца лежи четворострани град, на сваком углу по једна. · округла, кула, од којих једна још сачувана. Спушта се косином терена. Виши део је одељен зидом. Фундаменти су сигурно антикни. Касније су та претрађи= вали Византинци и Срби. Од Турака. га, . је отео принц Евгеније, али су та Пурци 1739 повратили и спалили. 1804 отео та, је Карађорђе, 1813—1815 опет је тамо била, турска посада, а од онда је пуст.

. О,

3. Планина у Србији, између река: Војковачке (пр. Јасенице)-Јавенице-Сребрнице-Рамаћске-торњег тока, Пруже-Деспотовице, око 13 км северно-североисточно од Горњег Милановца, односно 18 км јужнојугозападно од Тополе. Р. је састављен из серије кречњака, лапораца, пешчара, контломерата ти шкриљаца. Кроз њих су гдетде пробиле жице млађих трахитоидних стена. Диже се са абразионе површи, као велика острвска планина мекших и 0тпорних стена, које образују највеће висове: Мали Штурац (1.159 M), Велики Штурац (1.169 M), Бело Поље (1.099 M). Од овог језгра простиру се на север, исток и југоисток косе и повијарци, одвојени многобројним долинама. (Северно од Великог Штрпца одваја се коса са истакнутим висовима: Марјанашц (1.027 M), Јавор (895 м), Чивутан (730 мм). Мното је дужи повијарац 'Тромеђа, који се од Великог Штрпца пружа на североисток и у истом се правцу снижава од 977 до 600 м; други се од истог врха пружа на исток, са висовима, Гаревица (857 м) и Самарица, (658 м). Од Белог Шоља, се од-

AM e ки,

РУДНИК УГЉА BAPOJIBBAJL A. JL

вајају две дугачке косе, прва на истокјугоисток, са које се дижу Голо Брдо (755 M) и Рамаћеки Висови (786 м а и 827 м), а друга је управљена ка југоистоку са висовима Троракљи Кик (788 м), Тршевине (705 м) и Шревоје (553 м).

Р. је нарочито важан због својих руда, које су ту вађене још за цара. Септимија. Севера (1903—911 после Хр.). Доцније се Р. помиње у споменицима из. 11 века, 2, развалине старе рударске вароши на извору Јасенице, која је подигнута почетком 14 века, сведоче, колико је ту трударство било развијено у то доба. У новије доба се, под Карађорђем, кратко време лио бакарни новац код Бездана, у Mpaсојевачком Потоку, а код Шрушевачког Потока покушаван је један поткоп, који је обновљен 1866, али је напуштен. Главна, појава, руда на Р. ограничена је на најраспрострањенији и најдубљи MIDOJIOM старијег трахита, а тлавни носилац руде је кварц. Руде, које су у некој узајамној вези, налазе се између места: Рудника, Злокућа, Мајдана и Красојевца, и загузимају површину око 10 км“. Корисни минерали су: галенит са сребром, цинкана, бленда, халкоширит са сребром, миспикел (АтзепКте5) са златом и сребром, и оловна руда. На основу учињених проба. може се из руда добити оволико сребра, и злата: таленити и блендани рудни шпабирци и отпатци садрже у тони сирова олова, 1.590“ т сребра, рудни пабирци са таленитом и миспикелом садрже у тони сирова, олога, 2.415 т сребра, рудни пабирTIH са миспикелом и пирхотином (Мабзе ез) имају у тони руде 967 т сребра и 2:38 т злата, халкопирит са сребром има, у тони бакра 8.607 т сребра, а оловна, руда, са сребром има у тони олова 696 г сребла. Шо томе излази, да су Р. руде значајне за рударске цељи. У терцијерном огртачу Р. има, код Страгара и Горњег Милановца, мрког угља и битумипозног шкриљца. ·

Р. је највиша планина, Шумадије и извориште је највећих шумадиских река: Груже, Лепенице, Јасенице, ЈЉуита и Деспотовице, које се од њега разилазе на, све стране. Доста велики део Р. је под шумом, нарочито храстовом. Североваладњим и зашадним подножјем P. пролази друм Београд—Младеновац—Топола—Шаг торња— Горњи Милановад—Чалчак, јужним, друм Горњи Милановац—Кутлово— рагујевац, североисточним и источним, друм Шаторња—Утљаревал—Кутлово, а преко планине и кроз долине води већи број шешачких и колских путева.

Литература: А.“ Ећгепђега, Das Erzvorkommen von Rudnik in Serbien {Zeitschr, fir das Berg-, Hiutten- und Salinenwesen im preussischen Staate, 1888); Ј. Цвијић, Језерска пластика Шумадије (Глас, 79, 1909). П. Вујевић.

РУДНИК УГЉА БАРОШЕВАЦ, А. Д. Беотрад. Основано је 1923. Капитал je

> 0 — ва —