Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РУДНИЦИ

2,000. 000 динара. Има рудник литнита, xy Барошевцу. С. JI

РУДНИЦИ. Кад би у нашој држави постојале добре комуникације, она би била, на гласу са своје рударске индустрије. Давни теолошки · догађаји, који су се збивали у крајевима Југославије, били су врло подесни за развитак Ош оних мИнерала, из којих човек добија потребне метале, од пресудног утицаја на његов културни развитак. Уз те минерале развили су се и они, који не служе за добијање 'метала, али су исто тако важни по културни и економски развитак народа, на пр. камена со, угаљ, петролеј и т. д.

Рудно блато по нашим планинама, свраћало је већ у давна времена пажњу на себе, У неким нашим рудним крајевима вадила се још у преисториско доба руда. и прерађивала у метал. По Шупљој Стени, југозападно од Авале, налазе се тратови давнога рударства, из почетка, гвозденог доба. Вадећи живину руду, цинабарит, преисториски су људи бушили рупе по стенама, тако да су оне данас пуне шупљина, у којима је нађено много рбина преисториске керамике. Извађену“ робу слали су авалски рудари у Винчу, недалеко преисториско ' насеље на Дунаву. Ту су, у нарочито удешеним пећима, дДобивали из руде живу, па је онда са цикабаритом слали Дунавом на разна тржешта. Приликом ископавања нађени су у културном слоју у Винчи врло многи

комади цинабарита, а у кућиштима и по-'

ред њих пећи, у којима су пржењем добијали живу. Уз комаде цинабарита нађени су у културном слоју у Винчи и комади одовне руде, галенита, по чему можемо судити, да су преисториски становници вадили и авалске оловне руде, којих има. доста у ЈБутој Страни, у хатару села Рипња (М. Васић, Споменица, (О. Лозанића, стр. 256). ] ' Многобројни остатци троске (зпуре), KOја се још и данас налази у неким крајевема Босне и Србије у великој количини, доказују, да су се првисториски људи у O ОХО бавили рударством. Нема умње, да та згура није сва баш из предоба; већина је свакако остатак иза примитивних радова у историско доба. Но ти су радови без сумње почели у преисториско доба, и трајали су све до најновијега времена (на пр. у Босни). Наше рудно благо, које је почео да вади преисториски · човек, намамило је у крајеве данашње“ наше државе и Римљане. Они су се бавили највише вађењем алата. и сребра. Тај је посао морао бити особито разгранат, јер су у рудним крајеквима (у! Босни и Србији) · постављани посебни рударски надзгорници ргосигавогез тејаПогиш, над којима је вршио врховни надзор соштез тејаПогит рег Шуисиш, Злато су Римљани вадили највише из златоносних рудника босанских и срп-

— 810 —

ских. Провинцију Далмацију, која је у римско доба заузимала и данашњу Босну, зове песник Марцијал златоносном. 3а време цара Августа, кад се у Далмацији почело злато вадити у великом обиму, био је Солин (крај Сплита) седиште врховне рударске власти. О експлоатацији далматинскога злата, писао је и Плиније (Мат. 4, ХХХШ, Сар. 1М). Данас се зна, да се све те вести о далматинском злату односе на босанско злато из околине Гор-

„њега Вакуфа и Травника. Код Горњега Вакуфа, на планини Брат-

неци, око ВБрбасових извора, налази се у палеозојским шкриљцима, кроз које је пробила еруптивна стена, кварцни порфир, много остатака давних радова, старих раскопина за злато. Највише их има око Уложнице, Црвене Земље, Росиња, Радовине и Златна Потока. На тим су. местима вадили стари рудари злато из стена. Али су се они бавили и испирањем

злата из песка. Између села Бистрице и

Батуше, испод Горњега Вакуфа, | налази се врло много пешчаних гомила, које су остатци давнога. испирања, злата из песка. Истих таквих пешчаних гомила налази се више Травника код села Турбе (Вг, МЛајter, Beitrag zur Kenntinis der Erzlašerstatten Bosniens, 92 m 153),

У источној Србији, која је на гласу са свога рудног богатства, има такође Ha многим местима остатака старих рудагрских радова још из римског доба. Највише тих има око Џека, Млаве, Поречке Реке и Тимока, где су се развиле с једне стране силне масе гранита са златоносним кварцним жилама (између ( Црнајке | и Танле), а с друге стране силне масе (андезита са златоносним пиритима (Мајдан Џек, Бор, Кривељ, Злот и т. д.). Стара испиралишта и старе раскопикње доказују, да су Римљани добивали злато из тамошњих крајева, и испирањем златоносна песка, и копањем златоносних руда.

Уз злато вадили су Римљани и сребро из среброносних галенита. У Босни су они радили у среброносним рудницима. код Сребрнице у доба цара Трајана до цара Константина II (99—408 mo Хр.). Њихова. рударска колонија била је у крају данашњега села Прадине, Ту је имао седиште procurator metallorum, чија. је рласт хватала све до горње Штајерске. Изгледа да Римљани нису били, први ру-

дари у Оребрници. Већ пре њих радили су у у сребрничким рудницима Илири, који су начинили и пут од Сарајева до ОреОрнице У Србији су имали Римљани највеће сребрне руднике испод Штурца на Руднику, по Копаонику и око њега, затим у околини Кратова. Свуда у тим крајевима налазе се велике масе згуре, старе

'раскопине, ровови и окна, из којих је ва-. ђена руда, старе талионице, рушевине · рударских насеља, из римскога или из.

каснијих времена. Из тих давних рудар ских радова види се, да су Римљани мо-

_iMoo wo 1