Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

рали вадити руде и за истаљивање ба-

кра, олова и гвожђа. У тим рудним краг

јевима имали су они простране колоније. Познато је из једнога натписа на југоисточној страни Штурца, што. ra је 1865 нашао Ј. Шафарик, да је цар Септимије

Север дао обновити тамошњи храм Мате-

ре Земље. А и остатци римских топиониma код Јошанице, Новота, Пазара, између. Преполца и Куршумлије, у рудном крају

Копаоника, показују, да су Римљанима, били добро познати тамошњи сребрни рудници.

Знатно већега обима били су рударски радови у средњем веку за бановања и краљевања наших домаћих владара. У то је доба било рударство код нас толико разгранато, да су Босна и Србија биле на светском гласу са евога, рудног богатства. Рударством су се код нас бавили (Оаси, који су ради тога позвани у наше крајеве, а радове око експлоатације финансирали су највише дубровачки капиталисти. Дубровчани су били и врени златари и ксвачи новца. Осим Дубровчана, дошли су у наше рудне крајеве и друти Далматинци, да се баве тртовачким и рударским пословима. Било је ту Которана, Сплићана, Трогирана, Задрана, Корчулана. ит. д. Ис Р. (у рушама) радили су, уз (Сасе, и домаћи људи; те рударске раднике звали су наши рупницима (у латинским документима, зову се чуаКигсћа) или среброделцима (у Сребрници).

Р. су били својина земаљских поглавица, који су их давали у закуп саским и дубровачким предузетницима. Тако је на пр. бан Кулин (око 1180—1204) дао босанске Р. у закуп двојици Дубровчана, који су између Олова и Брда Јатодине саградили дворац Дубровник. Ђан Твртко дао је сребрне Р. Остружњице код Фојнице неком Сасу Хансу, сину Петровом, који је, у друштву двојице Дубровчана, шочео рад 1364.

Из босанских _Р. вадило ce највише сребро и олово. Да. се вадило још и злато и бакар знамо из писма бана (Стевана 1339, у коме уверава Трогиране, да њихсви тртовци могу бити у Босни 5 си cum omnibus, auri, argenti, cupri et cuiuslibet тека, а краљ Твртко Твртковић допустио је 1422 Млечанима, да извозе злато и сребро. Сребро и олово добивало се из среброносних оловних руда, гале· нита, који се развио у великој количини око“ Крешева, Фојнице, Олова, Сребрнице и Зворника, где су у средњем веку били отворени многи рудници. У 14 веку била, је позната Остружница, крај Фојнице, као

саско и дубровачко насеље. У њој се на-

_ лазе сребрни Р. Почетком 15 века центар

је босанске трговине рудама био у Фојници, где су били настањени рупници и Дубровчани, у Дежевици, где је било седиште комеса, у Дусини и у Крешеву, где је било седиште краља. Рудни материјал,

РУДНИЦИ

што се добивао из тамошњих рудника, прерађивао се у сребро. .

Много су сребра давали и рудници око Сребрнице, која се први пут спомиње 1376. У то је доба она била важно трговачко место, пуно дубровачких досељениха. Дубровчани су снабдевали сребрничке рупнике животним намирницама, вином и робом, коју су они плаћали сировим сребром. Из Р., што су обиловали среброносним галенитом, вадило се највише сребро и нешто мало олова, које је, било познато под именом рјатбшт дигит 5геbernize, Сребро и олово извозило се 7 Србију, Угарску, Дубровник и далматинске градове. У 15 веку смело се из Босне извозити само оно сребро, које је добило краљевску »булу«, т. SB. болано сребро. 1417 подигнута је у Сребрници и ковнида новца. Шри крају средњета века била, је Сребрница највећи трговачки и рударски крај између Саве и Јадранскота Мора. По тој богатој Сребрници добила је и босанска, прквена - покрајина – надимак Bosna Argentina. Дубровчани су имали своју колонију и у Зворнику, који се у средњем веку звао Овоник. 1428 спомиње се, да се зворничко сребро извози у Дубровник.

Олова се највише добивало у Босни из таленита код Олова. Р. код Олова били су на великом гласу у 14 и 15 веку, и олово, што се из тих Р. аубивало, било“ је познато под именом рашђиш бијсе de Ојомо, а извозило се у масама у Дубровник и Неретвом на море, одакле су. га слали бродовима у Млетке, Оицилију и др. Било је дана, кад је у Дубровник долазило каравана од 300 коња, натоварених босанским оловом.

И из босанских и из српских Р. вадила се већином среброносна оловна руда галенит, и прерађивала се у сребро. У 13 веку спомиње се на торњем Лиму врло важно место Бреково. Оно је било у 13 веку најважније трговачко место Србије, насељено Дубровчанима и Которанима, а не-. што и Млечанима, У близини Брекова нахазили су се велихи рудници сребра. Ту је била, подитнута и ковница. новца, где су бе ковали српеки сребрни трошеви. Ив Брекова се извозило доста сребра, а. можда се тамо добијало 'и злата, јер се“ у листинама, из 1318 спомиње · Млечаних глатар Блаж, који је у Брекову радио свој занат 16 тодина. :

Но најважнији Р. Србије у средњем веку били су на Руднику, Копаонику и Новом Брду. Већ у 13 веку познат је Рудник као знаменито дубровачко насеље. За време краља Милутина развило се у Руднику рударство у великим дименсијама. Ту. се налазила и ковница новца. Бујан рудареки живот био је ту још и за време деспота Ђурђа Бранковића, који је боравио у дворцу Сребрници у близини Рудника. Данас налазимо у тим крајевима мноте старе ровове, из којих истичу пото-

— 813 —