Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РУДНИЦИ
~
чићи, затим порушена окна, силну количину троске (згуре), остатке талионица, као сведоке некадашњег разгранатот рударског пословања.
Још важнији од Рудника, био је КопаоНик. То је у опште наш најзнаменитији рударски крај у средњем веку. 1308 спомиње се у том крају град Трепча, чије се рушевине налазе североисточно од Вучитрна или источно од Митровице. Трепча, је била велик и ботат град. Највећи степен свога развитка, досегла, је у првој полевини 15 века, када је, уз Ново Брдо, Рудник и Приштину, била најважније трговачко место у Србији. Било је у њој саских и дубровачких досељеника, а. понешто и Сплићана. СОаски рупници радили су у сребрним рудницима, који су давали много сребра. У граду је било и златара, па се закључује, да је ту морала. бити и ковница новца. — Дубровчани и Которани населили су се, по податцима из 1280, и у градићу Брвенику, који се налазио источно од Трепче, на састанку потока Брвенице и Лаба, на путу од Шриштине у Куршумлију, И ту су се налази-
„ди богати сребрни Р., који су крајем 14 ве-
ка доспели у руке властеле Мусића. Сребро су још вадили из рудника код Шлане, која се спомиње 1346—1415. У њој се налазила дубровачка колонија, која, је имала тртовачке везе са Сребрницом y Босни; Рудником, Крушевцем, 'ТГрговиштем у Новом Пазару и Трепчом. Рудника је било и у Ковачима, Копорићима и Острацима. Најездом Турака престао је рударски живот. Богати трговачки градови су пропали. По читавом том крају, ко-
"та још у 16 и 17 веку зову талијански
путници сребрном планином {montana
де Шагрвепко), налазимо много троске, по-.
рушене ровове и окна, тратове талионица и велике масе рудне јаловине.
На југу од Копаоника, између Косова Поља и Мораве, три миље источно од Приштине, налавио се у средњем веку град
' Ново Брдо, који је 1350—1450 био највеће
и најчувеније традско насеље у унутрашњости читавогта Балканскога Полуострва. У то је доба Ново Брдо било на толиком гласу са свога руднот богатства, да вигантинац Критовул пише, да се око Новога Брда копа злато и сребро једноставно из земље, а Француз Брокијер чуо је 1433, 'да тамошњи влатни. и сребрни рудкици дају годишње 9200.000 дуката, чисто та добитка. Први пут се спомиње Ново Брдо 1326, већ као знаменито трговачко место. У њему је често боравио цар Ду-
шан. Дубровчани су и ту имали своју колонију. У почетку 15 века чланови многе дубровачке властеле стално су боравили у Новом Брду. Неки су ту имали велике тртовине, а неки су били власници рудника. Поред њих, ту су боравили и млетачки трговци и српска, властела. До силног развитка. доспело је Ново Брдо за време владе кнеза, Лазара, Отевана Лаваревића.
| 8 —
и деспота Ђурђа Бранковића. Они су по- ~
дигли рударство до велике висине. По рудницима радили су саски »пургари«, који су вадили среброносни таленит и истаљивали га у сребро. Сребро Новога. Брда било је познато под именом »гламско сребро« (Атбепео де вјата), и садржавало је злата. Могло се извозити на све стране, јер је Ново Брдо било у трговачким везама са Софијом, Једреном, Цари-
градом, Серезом и Солуном, а на западу ·
са, Далмацијом и Италијом. У 15 веку изгргнуто је било Ново Брдо ратним трзавицама. Његово силно рудно богатство намамило је Турке, и они су почели наваљивати на те крајеве. Султан Муса навадио је на град 1413, но био је одбијен. Од то доба не престају турске навале на
Ново Брдо. 21/4 1441 пао је град у руке“
Турака, који су та држали до 1444. када та је опет освојио деспот Ђурађ, али не за дуго. Султан Мухамед П опколио је град 1455, и после 40 дана бомбардовања, великим топовима пало је Ново Брдо. Катастрофа, Новога. Брда запрепастила. је наречито Угарску и Италију, не толико ради важних трговачких односа, колико ради тога, што је пала јака кула хришћанства.
У средњем веку цвало је рударство и у Кратову, где се радило у сребрним и бакарним рудницима. Дубровчани су сту-
пили били у пријатељске везе са браћом
Драгалпем и Константином (1394), господарима Кратова, и бацили су се на екс-
_ плоатацију тамошњих рудника. Рударство је око Кратова успевало 15—16 века; у
16 веку Кратово. је било најважније рудареко место европске Турске. 'Ту се ковао сребрни и бакарни новац. — Дубровчани су радили и у североисточној Србији, тде се спомиње у средини 15 века, место Железник, у Кучеву, са оловним рудницима. Исто тако имали су они и сребрне руднике у Подрињу, код Зајаче.
Шо многобројним остатцима. велике количине железне троске (згуре), и по остатцима старих талионица, зна се, да се у средњем веку радило доста и у гвозденим рудницима. Особито се много бавило екс плоатацијом гвоздених рудника на KoOoпаонику, где се, у близини места Рудњака, налазе остатци старе талионице. У таквим рудним крајевима обрађивали су ливено гвожђе у т. зв. самоковима, какви се још и данас налазе на шр. у Босни, у Варешу. Самокови су неке врсте водени-
це, у којима, се, посебним направама, ку-
је гвожђе. Помоћу великог точка, који се окреће 'воденом снатом, дижу се и спуштају тешки чекићи и на наковњу сами
кују гвожђе, које човек кљештима, TD
и по вољи обрађује.
Има података, по којима се може BR-_
кључити, да се у средњем веку добивала.
из неких рудника жива (и коситерг). У.
инвентару магазина неког дубровачког Тр тсвца. У Зворнику од 1424, спомиње се не-
o ка количина, живе и 372 0 O a |
e OB НИ,
| 1