Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

%. 8

Живу су свакако добивали из живиних руда, којих има у Босни (Крешево).

У торњим странама наше државе, у Хрватској и Оловеначкој, немамо у старо доба онако бујнота рударског живота, као у Босни и Орбији. Узрок је томе у гео-

лошким приликама Хрватске и Оловена-

чке. Док су се још у Оловеначкој развиле на неколико места оловне и гвоздене руде у знатним количинама, које омоту-

·Ћују развитак рударства, у Хрватској има.

тих руда само на три места у нешто већој количини: у Самоборској, Шетровој и Трговској Гори. Џа и ту претежу гвоздене руде, док оловне и бакарне долазе у мањој количини. Ипак се по неким остатцима старих тулареких радова може взакљутити, да су се у Оловеначкој већ у т. зв. халштатско доба бавили – иетаљивањем твоздених руда. Пре Римљана радило се много на твожђу у Бохињу, Ајдовеком Градецу, Рудном Џољу, северно од Бледа, на подножју Бистрице и око Черномеља.

Олово се вадило већ пре Римљана на Шкофеком Хрибу и код Мокронога.

У Хрватској, судећи по остатцима же-

— лезне троске, морао се такође човек у

давно доба бавити Р. Тако на пр, налазимо у Загребачкој Гори, изнад Горње Стубице, у околини Брезја и Оланота Потока, много гвоздене троске, која прелази и на јужну страну торе према Маркушевцу. На, једном месту изнад Козјег Херда (неки 30ву то место и Козји Хрбет), нађени су

_ остатци мале шећи, која је служила ва,

истаљивање гвожђа. у Да. су се у старије доба бавили рударством у. Загребачкој Гори закључујемо по

_ неким историским вестима. Тако 1610

тужи удовица Николе Грегоријанца, као власница Медведграда, · неке загребачке грађане, да су у њеној Медведској Гори тражили и копали златне и сребрне руде. 1613 начинио је Никола Зрински, у име своје и у име своје жене Ане Надаждове и свота брата Јурја Зринскога писмени уговор са загребачким грађанима, Јурјем Цинобореким и Иваном Сибером ради копања, медведградских руда. Taj је уговор поднесен после 9 тодина краљу Ферди-

_ нанду П на потврђење, и он та је 8/8 1699 потврдио. :

Зрински су имали Р. и у Прговској и Зринској Гори. Краљ Матија Корвин допустио је 21/2 1463 Петру Зринскоме, да, сме копати злато, сребро, олово и друте руде. Р. су били у Лесковцу и Мајдану код Гвозданскога. 1596 извештава Никола Зрински, Ma од копања сребра m олова. добива годишње 30.000 дуката. Краљ Фердинанд допустио је 18/11 1599 Николи Зринскоме, да од сребра, извађенот у ру-

_ дницима, око Гвозданекога, сме ковати

новце (фените) у ковници, која се налазила у Гвозданскоме. 1529 добивало се у

_ твозданским рудницима месечно 1.180 ло-

та чистота, сребра. Кад је 13/1 1578 пало Гвозданско у руке Турака, задесила, је

_РУШО

тамошње руднике иста судбина као оне по Босни и Србији: Ферхат-паша, освајач Гвозданскога, даде разорити руднике у Лесковцу и Гвозданскоме.

Падом богатих рудних крајева под турску власт, пала је и слобода, а са њом културни и економски развитак народа,

| Рударство је престало и рудни крајеви

опустели. Кад је 1718 један део Србије пао под власт Аустрије, рударски се живот почео опет будити, но поновним падом под турску власт (1738), престао је и рударски рад. :

_ Дефинитивним ослобођењем једнога. дела наших крајева“ од Турака, за време

Карађорђа, почело се опет развијати фру-

дарство и од тога доба напредује све снажније.

По ослобођењу 1918 узело је рударство приличан мах. Развитак индустрије, која се све више и код нас шири, биће од утицаја и на развитак рударства, јер је многа, индустриска, грана, мотућа само уз повољне рударске шрилике. Нарочито је у последње време развијена експлоатација угљених Р., којих већ има по читаој држави. Али и Р. минерала, који служе за добивање метала, отворени су у разним крајевима Југославије. Неки се од њих све јаче раввијају, а њехи су, нешто због финансиских, нешто BOOT кому-

_– никационих прилика, напуштени, и че-

кају повољније прилике за даљи развитак. ? Ф. Тућан.

РУДНИЦИ УГЉА У АЛЕКСИНЦУ А. Д., Ђрисел. Основано је 1900. Кашитал je 6,000.000 франака. Има руднике мрког угља у Краљевцу и Новом Краљевцу, код Алексинца. (CG. JJ.

РУДНИЧНА БАНКА, Горњи Милановац. Основана, је 1908. Капитал је 1,000.000. Фондови 302.741, остале резерве 141.000, улози 1,175.020, повериоши 801.309. меНице 2,226.800, зајмови на залоге 14.700, дужници 1,069.149, непокретности 84.938, дебит 445.700 Дин. Дивилденда 95%. Шред“бедник је Петар Милановић, а директор Александар Шетровић. „0.

РУДНИЧКА – ЕПАРХИЈА, ~ православна. црквена област око Рудника у (Србији, после обновљења. пећеке – патријаршије (1557), па, до шрве половине 17 века. Шрви познати епископ P. . био је Максим (1572), затим Диомидије (1589), који је обновио манастир Враћевшницу, и најзад Серафим, који је 1639 дао живошисати манастир Благовештење и називао се митрополитом веначким и рудничким. УскоDO после тога, по свој прилици, укинута, је Р. MR. и спојена са ужичком или ваљевском. епархијом. (В. Веначка 0

РУДО (НОВО РУДО), варошица у Босни, на десној обали Лима, у вишетрадском срезу. Има, 551 становника, већином муслимана. HEH. Челебија помиње Р. 1660/61

||— 815 —