Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
|
РУДОВЦИ
као варош, ослобођену од плаћања. пореза. У Р. је био оџак оне гране беговског рода Соколовића, из које су били ДелиХусреф-паша и Лала Кара-Мустафа-паша. Карађорђе је спалио Р. почетком 19 века.
Стара је варошица била на левој обали
Лима. Када ју је поплава. 1896 уништила, саграђена. је поново, али на десној обахи. Сада кров Р, пролази железничка. прута Међеђа—уУвац. Р. је врло шлодно и производи добро воће. M. O.
РУДОВЦИ, село у Колубари, где су се,
1815, сакупиле угледније личности и спо-
разумеле о подизању. Другота Устанка. i BB... РУДОКА, планина у Јужној Орбији, између Враце и Шар-Планине, југозападно од Тетова. Пружа се од југа-југозашада,
према северу - североистоку, а у томе:
правцу су највиши врхови: кота (2.623 м), Борислајец (или Бруставец, 2.662 м), Карабунар (2.231: м). Источне падине Р. врло су стрме, а вападне се блато спуштају и прелазе у Шар-Шланину. На Р. има два језера: јужно од Борислајеца је Црно Је-
зеро, на висини од 2.122 м, чија вода оти-
че потоком Маздрача у Вардар, а северно од њега је Бело Језеро, на висини од 1.960 м. Оно такође отиче Новоселском Реком. Р. је сиромашна водом, мало је разуђена долинама, а није покривена вететацијом. Грађених саобраћајних путева. HeMa, него преко планине воде само стазе. SJ. B.
РУДОПОЉЕ. 1. Село у Хрватској, област приморско-крајишка, срез Оточац, општина и пошта Врховине; највиша је (870 м) станица Личке железнице. Има 645 становника, Парну Пилану Д. Д. »Велебит« за Искоришћивање Шума и Руда, Загреб.
2. Р. Бруванско, село у Хрватској, област приморско-крајишка, срез Грачац, општина и пошта Брувно, од Б. 5 км (правац) к западу. Има 793 становника, римокатоличку жупу и пучку школу. Код Р. је
најзнатније налазиште боксита у Хрват--
ској. Бокситне наслате чине читаво брдо, 6 км дугачко, а 1 KM широко. Неки су комади изврстан материјал, јер имају мало кремичне киселине, но неки је имају шревише, па се производња адуминија ва сад
не врши. Литература: Ф. Ђућан, Наше рудно блато (1919). -·J. И-н.
РУЖА, тшаљиви лист. Излазио“ је у Београду једантут. недељно 1865—1879. У. JJ.
РУЖИЋ ДИМИТРИЈЕ, тлумац (1841. Орпски Чанад — 90/11 1912, Нови (Сад). Почео је тлумити 1850 у једној немачкој позоришној дружини, која је давала представе у његовом месту рођења. Убрзо 8aTEM Ј. Кнежевић, Ј. Путић и Р. основали су своју дружину, под управом (От. Шротића, а доцније Ј. Кнежевића. Шри оснивању Орпеког Народног Позоришта у Но-
— 846 — |
вом Саду, напустио је Р. Кнежевића (1561), а 1864 отишао је у Загреб Фрајденрајху, да стручно учи глуму, али се убрзо
вратио у Нови (ад. 1872 постао је ре-
девни члан Београдског Народног П080ришта. 1873 вратио се у Нови Сад, где је остао као члан, редитељ и почасни редитељ све до своје смрти.
Р. је несумњиво један од најзнатнијих
српских глумаца. Он је имао све особине . за приказивање највећих улога. Главне ·
су му улоге биле: Стјуарт (Кромвелов син), Кин, Карло ХП, Дамон, Лазар, Станоје Главалп (Јаничар), Хајдук Вељко, Душан (Омрт Стевана Дечанског), Пера (Сегеди-
нац, Немања, Гроф Есекс, Краљ Лир,“
Грентоар, Дон Цезар од Базана, Шајлок (Млетачки трговац), Хамлет, Мортимер (Марија. Стјуартова), Мефисто и Фауст, Ђурађ Бранковић и др. P. O.
РУЖИЋ ДОБРОСАВ, професор, књижевник, министар, државни саветник (1849, Чачак — 13/10 1918, Крушевац). Свршио
је гимназију у Београду и у Сремским.
Карловцима, а природне је науке студирао ка Университету у Цириху, Минхену и Јени. Још као ђак био је асистент чувеног научника, професора Хекела. По свршетку студија, шостао је предавач, професор и
затим директор гимназије у Ужицу, Кра-
гујевцу и Зајечару. 1894 кандидован је за професора Велике Школе, али су тадашња тешка политичка времена омела ту кандидацију. У то доба премештен је у Велико Градиште, па је одмах затим пенсионисан. Затим је осуђен на две године
затвора и лишен пенсије. Р. је враћен у '
државну службу 1897, али је одмах отпуштен, на основу 5 76. Затим је 1898, због Ивандањског атентата, осуђен на две тодине затвора. Помилован са осталим ра-
декалним првацима у лето 1900, прили-
ком венчања краља Александра, Р. је добио место у Народној Библиотеци, где је остао до доласка краља Петра на престо. Тада је шостао дворски библиотекар и исте године министар и државни саветник.
Р. је још од младости и кроз цео свој век показивао нарочито широко интересевање за књигу, науку и просвету. Био је сарадник најугледнијих о часописа, а радио је и на чистој и примењеној науци и на књижевности. Рад му је био разнолик и врло обилан. Од 1869, када је почео објављивати своје радове, па до семрти, Р. је штампао 199 књижевна рада. Последњи, недовршен, рад му је: Крушевац под Немцима. У Крушевцу се затекао као државни саветник, када је дошла окупа-
дија Орбије. Ухапшен поводом чувене |
Ђруске афере, по којој су осморица њих обешени, Р. је провео два месеца у не-
пријатељском затвору, затим је интерни
pan, y Нежидеру, тде је чамио тодину и по дана, па је из интерната пуштен и враћен у Крушевац тек пошто је због опасне болести четири месеца лежао у логорској болници. Добивши запаљење