Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
– Сегединад),
плућа приликом бомбардовања. Крушевца, у који је стизала српска ослободилачка војека. Р. је умро 18/10 1918, другог дана по ослобођењу Крушевца.“ Литература: B. Поповић, Добросав Ружић, председник одбора Чутићеве За-
лужбине. ИМ. Миленовић. РУЖИЋ ЂУРО. В. у Додатку. _ РУЖИЋ ИВАН ДР., политичар и публи-
циста (29/8 1849. Хрељин, крај Бажкра — |
22/1 1915, Загреб). Учио је гимназију у Сењу, Загребу и на Реци, а права ју Шаризу, Хајделбергу, Берлину и Бечу. У Бечу је положио докторат права. (Овршивши науке стушио је у адвокатску канцеларију Др. Деренчина на Реди. 1878 пестао је адвокат и јавни бележник у Беловару. 1888 ступио је у фабрику свога,
"брата Ђуре Ружића на Реди. 1905 постао
је опет адвокат у Дугом Селу, одакле се 71907 преселио у Затреб. :
P. Je био у више периода. народни шпо-
сланик. као присталица Странке права. У. Загребу је издавао лист Хрватски Народ, који је био политички правашки оријен-
тисан, али је доносио много. материјала |
за поуку сељака. Р. је основао и Католичку Господарску Удругу, са циљем јефтине вересије сељаку. У политичким HO-
_ винама публиковао је Р. много чланака, политичког и државоправнотг карактера,
а марљиво је сарађивао и у Мјесечнику Правничкота Друштва, нарочито на подручју кривичног и кривично-процесуалног права. — Последњих 15 година радио је Р. веома интенсивно на опсежном делу о хрватској правној повести у најстарије Доба. Као увод томе делу издао je ра-
справу: O старој и новој постојбини Хр
вата, (1908), а у Мјесечнику 1910 одштампао је одломак. из свог дела: Друштвено стање код Хрвата у старо доба. Литература: Некролог у Мјесечнику Правничкога Друштва 1915. : 3 ; ИМ. Прелог. РУЖИЋНА ДРАГА, глумица, (7/9 1835. Иванда, — 86/9 1905, Вуковар). Ступила. је на позорницу 17/7 1860 у дружини Ј. Кнежевића. Главне су јој улоге биле: Јевросима. (Максим Црнојевић), Мара (Шера Фема“ (Покондирена тиква), Султана (Зла жена), Мила (из Трифког
Гвићева комадића истог имена), Маца, (ГраЈе ОЈ,
њичари).
РУЖИЦА је врста винове лозе са, Dyменим трожђем. Раширена је у (Фрему и Војводини. ; ; HOLD. __ РУЖИЦА ВИРГИНСКА. је врста раних јабука, која, је донесена 08, североистока.
Европе. Код нас. је гувевзена. из Немачке,
а доста је раширена у Словеначкој и
Хрватској. : ЕСЕЈИ У, _ РУЖИЧКА ЛАВОСЛАВ ДР. хемичар
(13/9 1887. Вуковар). Положио је докторат
1910 на. Техничкој Високој Школи у Кал
__ _ — РУЈАН!
и
руе у Немачкој, на основу дисертадије
Uber PhenyImethylketen, 1910—1912 OWO је
асистент у Карлсруе, а после, до 1916, на, Техничкој Високој Шкољи у Цириху. 1918
· пбетао је приватан доценат на Техничкој
Високој Школи, 1921 на Университету, а, 1923 титуларни професор на техници у Цириху. Од 1996 редовни је професор хемије на Университету у Утрехту (ХОоландија). 1911—1916 открио је као сарадник професора Штаудингера (ап пвег) делујуће спојеве и њихову конституцију у далматинском бухачу, и о том шубли-
"ковао у Helvetica chimica acta десетак
расправа. Осим тога, израдио је, заједно са, многим сарадницима, преко 60 научних радова, који су готово сви пубљиковани у НејуеНса сћиписа асја, а тичу се поглавито хемије терпена, политерпена, смола, етеричних уља и кинина. Њ.
_РУЖИЧКА-СТРОЦИ МАРИЈА, Сара. Бернар хрватске позорнице (3/8 1850, Јитовел). Дошла је као дете у Запреб са оцем, који је био музичар у казалишном оркестру. Свршивши вишу девојачку школу, учила је певање у Затребачком Глазбеном
Заводу, желећи се посветити оперној ка„ријери, али се одала глуми. Први пут је
изашла на позорницу 1/2 1868, у улози Лондонске сиротице, а 1923 свечано je
· прослављена. њена 55 годишњица. нетгре-
кидног тлумљења у затребачком Народном Кавалишту. Још у високој старости задржала је мелодичност и топлоту свота, ортана. Оваки јој је гест одмерен и класичан. Шрва велика креација била јој је Шекспирова. Јулија, иза, које су долазиле: Федора, Мартерита, Амалија, Федра, (Су8aHa, Адријена, Наташа, Клара, 'Теута, Мајка. Југовића и др. улоте из домаће и стране драмске књижевности. Р. је нај“ већа, хрватска. салонска, јунакиња, која са, Андријом Фијаном обележава. најсјајнији период хрватског позоришног рада.
i JJ:
РУЈАН. 1. Шланина у Јужној Орбији,
игмеђу река: Кумановске - Моравице-ГКру-
шевице - Шчиње и наторичињеске варавни, између Бујановца и Куманова. Р. је нижа планина. Састављена је“ од. кристаластих шкриљаца. Шружа се“ од севера према, југу, M у. истом се правцу спушта. Највиша, тачка је на северном крају била, висока 969 м, и она се управо зове P. Јужно од ње су Близанци (875 м), Краљевац (797 м), Тукашев Рид (807 м), Орљак (743 м) и Карабешин (703 м), који се | благо епушта. у зараван око Старог и Младос Нагоричина са бавалтским и леуцититеким плочама. Југоисточно“ од. њега, је Ланиште (775 M), које се стрмо спушта према селима. Карабичане и Четирце. Р. је то и лети спрљен, а нешто шуме и жбуња, има, само ју горњим деловима ја руга. Западним подножјем Р. пролазе друм | и железничка пруга Ниш — Бујановце Куманово — Скопље, јужним и југожето-
0 аи о : : ДЕ ка