Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

тебе5

од Скрадина 5 км (правад) к северу. Имају 1.250 становника, римокатоличку жупу, пучку школу. 24 ЈЕ ИЕ

РУПЕСТРИС је врста америчке – лове,

која служи као подлота племенитој лози у понешто пкречевитом тлу. Највише је раширен КБ. да Ток или“ К. Мопнсоја у кашем народу зван: Брезов лист. Подноси у тлу до 30% креча. ВИНА

РУСАНДА, језеро код Меленаца (Ђанат), алкално-муријатично-салиничне воде. Минерално блато са дна језера. Има 42 кабине за блатне купке. ЈЛечи: реуматизам, скрофулову, туберкулозу ко“стију, кожне и женске болести, рахитие, шсиз“ сгштт15, стари луес. Има парк. ри-

митивно је удешено. Железничка је стаdl. U.

птца. Државна је својина.

– РУСИЋ МАРТИН (Коза), Стоњанин, фра

њевадц (— 927/4 1660, Дубровник). Више је

тодина, живео (у Мадриду, као лектор те0“ лотије у тамошњем фрањевачком манасти-

рту, и тамо је штампао 1638 извод из (0

бинијеве историје JI regno degli Slavi,

састављен у доста незграпним латинским хексаметрима. и дао му натпис: Вгеуе compendium naltionis dloriosae totius lingcuae illyricae, in quo breviter origo ipsius nationis ostenditur, extensio eilus coplosa, lidei catholicae, toltius Dalmatiae, Bosnae, Serviae alque Rassiae, quos habuit in fine rerum sub umbra aquilae magnarum alarım respublica Ragusina feliciter qguomodo moratur, : ПАД

РУСИЋ СТИЈЕПО (Коза), књижевник (прва половина 18 века — 1770, | Дубровник). Био је свећеник и написао је прилично много научних и књижевних · ствари на народном, талијанском 'и датинском језику, али је наштампао само Живот Господина Језуса Криста. 1764), и то безимено. Р. се борио за, то, да, се у нашим глатољашким црквама, сталрословенски језик замени народним, те је у ту сврху и превео мисал и, као први у нас, Нови Завет, римској курији, која је ипак дала право Караману и задржала, старословенски јеBEK. JI O O. _ _PyCHO -CPHCHM. OJUIHOCM. Политичке везе Русије ca OpOomma имале су основицу и почетак у једнакости вере Руса и Срба, као што је тај моменат био одлучан и за, односе Русије са свима православним хришћанима. османлиског царства и за, њезин утицај на њих. На постанак и одржање идеје о позиву Русије на, ближем Истоку деловало је неколико момената. У Русији се утврдило убеђење да. је велики кнез Иван III женидбом са братичином JrO– следњет византиског цара (свастиком деспота Лазара. Бранковића), Софијом (30-

_ јем) 'Палеолотовом (1479) преузео! претенсије на баштину источног Рима. Оства- |

рење те везе и. постављање тих претен-

_ сија поматао је паша, и западне хришћан-

хронични.

(Млеци, '

и послао свој превод“

__РУОСКО-ОРШОКИ ОДНОСИ

ске државе, намењујући. руској држави важну улогу у борби против Османлија. Руска држава остала је као једино уточиште православног хришћанства и одбила, је све покушаје Рима за стварање увије. Још пре нето што је Русија имала територијалнот додира са Турском, и пре нето што је била у могућности да ратује са, Турском и да почне остваривати своје претенсије на ближем Истоњу, (развила, се у Русији мисао, да је Бог наменио Москви улоту трећета Рима: два су Рима

· пала, трећи стоји, а четвртог не ће бити.

Том je схватању · одтоварала и титула цара, коју су почели носити московски велики кнезови. 'Тако се створила, мисао о историској мисији Русије на Истоку на. основу верске идеје и верске заједнице. Меосковеки велики кнезови, доцније цареви, знали су вешто одржавати у хришћанству наде у ту њихову улогу. Шостављање те тисториске мисије дДовело је Русију до тешњег додира са, хришћанима. османлиског царства, који се (у пракси показивао у поматању хришћане ске цркве, манастира и свештеника. (а кадом народних држава на Балкану остали су црква и свештенство једини водећи ред народа на Балкану, те су, природно, обратили своје погледе хришћанским силама, међу њима особито истоверној Русији. Манастири у (Св. Гори, расадници хришћанске мисли и просвете на Балкану, били су у најповољнијем положају да, успоставе везу балканских хришћана. са далеком Москвом. Срби су рано увидели важност овог просветног жаришта на Атосу па су створили у манастиру Хиландару своје важно упориште у тој црквеној републици. Тада су у руском манастиру Св. ЏШантелејмона (Русику) на Атосу успоставили 'Орби са, Русима, прве везе. Срески владари помагали су руске калуђере на. Атосу и поклањали Русику у својој држави цркве и земље, кад их није могла поматати Русија, због пада под монтолеку

"власт, од половине 13 до пред крај 15 ве-

ка. Тада је почео јак. кудтурно-књижевни утицај Срба на Русе, не само у Op. Гори, нето и у. Русији. а, Балкану су се све више развијале народне културе, на основама византиским и романским. Југословенски културни радници допирали су тада и у Русију, и вршили су у њој јах културни утицај, као митрополит Кишријан и Глигорије Цамблак у другој половини 14 и Пахомије Логотет у“ 15 веку. Баш кад су последње српске државе шадале под турску власт, ослобођавала се Русија од монтолеког јарма. Тада су московеки велики кнезови могли преузети заштиту, не само руског манастира Шантелејмона, који је препоручила деспотица. Антелина 1509 великом кнезу Василију Ивановићу као његову »очевину«, нето и серпског Хиландара, да му врате оно, чиме су српски владари вадужили Русик. Иван IV Грозни, по мајци унук литавске BO-

ЊЕ а