Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РУОКО-СРПОКИ ОДНОСИ
лике кнегиње Ане Глинске, кћери српскот војводе Јакптића, обратио се 1550 султану Сулејману П због заштите тога манастира, а. 1556 поклонио је манастиру. један двор у Москви. Већ крајем 15 и упочетку 16 века одлазили су београдски калуђери у Москву због милоегиње. То одлажење калуђера у Русију по милостињу постајало је све чешће. У 16 веку доносили су калуђери рукописне и штам-
пане црквене књиге из Русије, а руски“
преписивачи радили су у српским зем-
љама. У 17 веку постале су те везе још · јаче. У том веку слао је велики број срп--
ских манастира калуђере у Русију, по милостињу и књиге. 1585 обратио се први пут и пећеки патријарх на Русију. Пошто се смирио велики покрет хришћана 'Тур· ске из краја 16 и почетка 17 века и бурно време руске револуције истога доба, те су везе постале чешће. Молиоци су шпреслушавани записнички и давали су корусна обавештења о приликама и догађајима/ у Турској и у земљама, кроз које су пролазили. Тада су поједини манастири добивали трамате, на основу којих су могли сваких пет или седам тодина „долазити по одређену помоћ. Таквом једком траматом од 1641 уређена је. помоћ и за пећеку патријаршију. Било је српских црквених старешина, који су ce склањали на стално живљење у Русију Шездесетих тодина 17 века долазио је у Москву и био је обдарен. ердељски митрополит Сава са братом "Ђорђем Бранковићем, ' доцнијим трофом и несрећним претендентом на престо српских деспота. Сава је изразио готовост Орба и друпих хришћана. под! Турском, 'да се придруже акцији сваке хришћанске силе против Турака. : Када је Русија преговарала да ступи у CB. Лигу са Пољском против Турске, устајао је хетман Оамојлович против тога савеза (1684), указујући Ha опасност, која од тога прети балканским православним хришћанима: ' Власима, Молдавцима, Бутарима, · Србима. и многобројним Прцима, који сви избегавају папину власт и полажу једину наду у руског цара. Пашиновци желе да завладају 'и Светим Гробом у Јерусалиму. Сви с народи пали би у велику тугу, ако! би римеки
цар и папеки краљ, помоћу савеза са Ру-
вијом, успели, да завладају турским областима и приморају тамошњи народ Ha унију. : | SSS:
Аустрија је после победе над Турцима под Бечом 1688 и ослобођења. У гареке, шро-
дрла. у Србију. Шравославно свештенство нашло се у тешком положају између тур ских угњетача и католичких ослободилаца Овете Лиге: Аустрије, Млетака и папе. Оно је упрло очи у. православну Русију, која, је од 1687. приступила. такођер Оветој Лиги. У тој православној земљи тражио је утоЕр скопски митрополит Јевтимије 1687 испред двоструке · опасности по право-
== 892. __
реве да ослободе хришћане, јер Турска | ·
цркве,
сара, да се поштују српске "привилегије И интернирани
_тево ослобођење. Патријарх се и доцније „више пута обраћао са молбама посланику
“ (1699). То заузимање образложено. је једна
моћника.
· TOBH калуђери. чинили су пак Возницину
"тресу између mera и фманцокорацита,
славље: од Турака и од Аустријанаца. Светогореки архимандрит. Исаија донео је
· 1638 руским царевима Ивану и Петру писма. српског патријарха Арсенија ПТ Цр-
војевића, влашког господара WH цариградског експатријарха. Арсеније Ш описивао је прогоне хришћана од стране Турака и молио је, и он и сви остали, ца-
O
пропада. Исаија, је, сем тога, указивао на опасност, која, прети православној пркви од тежња Аустрије и. Млетака, да рашире над њом католичку или- унијатску власт. Руска, је влада тада увиђала, да не може водити рат на Балкану, ша је позивала хришћане у помоћ у њезиној борби против Кримских Татара. Исаија је понео из Русије писма, у којима се саветовало па тријарху и влашком господару да се не подвргну ниједној страној држави, али су му та писма одузели 'Аустријанци и њега затворили. Доцније су га пустили на руску интервенцију са изричитом напоменом. да се више не меша у сличне мисије.
Патријарх Арсеније 1Ш ступио је после Прве Сеобе (1690) у везу са руским посла ницима у Бечу. Посланику · Нефимонову. тужио се он 1696 Ha проселитску акцију = католичких, епископа. међу православним хришћанима, ослобођеним од Турака. Патријарх је слао и посланство у Москву. тужећи се на прогоне од стране католичке особито језуита. и молећи, да се“ обнови стара даровна повеља и да му се. тошаље црквених књига. и утвари. Молби му је удовољено. Патријарх“ се обраћао лично у Бечу руском цару и посланству 1098 са молбом, да се цар заузме код ће-
православна вера од језуита. троф Ђорђе Бранковић, да интервенира за ње-
и заштити
молио је Русију,
Воанипину. Кад су почели преговори за. мир, патријарх је молио Возницина, да се i у уговору о миру оситура. православним свештеницима у. Турској ослобођење од тешких намета. Возницин је, у томе емислу, тражио слободу 88. хришћанску. цркву | у Турској и укидање нових намета. на хришћане. Возницин се заузео и Ba Србе у Угарској и посебно за деспота 'Bopba Бранковића. код. вицеканцелара. Каушица.
кошћу вере и наглашено је, да и руски | цар удовољава ћесарову заузимању за католике у Русији. Кауниц је повољно одтоворио на ову руску интервенцију. БВозницин се и приликом преговора, за мир у Цариграду заузимао код турског пуно Александра. Маврокордата. за, српску цркву у Пурској. Патријарх и ње-
услуте посредовањем на Карловачком Кон-
ои