Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РА
: РУСКО: СРПСКИ односи
Фрбијанце. који су се са, њима аједнички
борили. To је изазвало велико разочарење међу Србима. Цар Александар одбио је међутим да потврди примирје због тога,
што у њему Срби нису обухваћени и из
још! неких разлога. Порта није пристала. на руски захтев, да формално. обухвати
примирјем и Србе, али је стварно обуста-
; вила, непријатељства. и према њима.
У то време послат је први руски представник код Орба, Родофиникин. Он. је тајно сарађивао на томе, да се осујете плавови Аустрије, која је покушавала скло-. HHTH Карађорђа, да тражи да се подчини Аустрији (1808). Срби су такођер одбили директан споразум са Турцима без гарантије Русије и Француске. У разговорима. између председника руске владе, Румјанцова, и француског амбасадора у Шетгрограду, тенерала Коленкура, о подели Тур-
ске, као и у новом уговору између цара.
А тександра. и Наполеона у Ерфурту (12/10 1608), Русија није могла добити пристанак Француске, да се Србији осигура независан положај. У директним преговорима. са. Турском за мир тражила, је Русија за Орбију аутономију под руском заштитом.
Русија је такођер сарађивала у постављању основа за уставно уређење у СОрбији. Њезин представник Родофиникин изазвао је неповерење код Карађорђа и већине српских старешина због свог грчког порекла 'и због мешања у унутрашње послове. Карађорђе је послао једну детутацију директно руском цару, али ју је задржао командант дунавске војске, кнез Прозоровски, и настојао ју је убедити, да. ће Руси у преговорима све учинити да добију за Србе најповољније услове, ако и He MOPHYy искупити обећање тенерала“ Михелсона за потпуну независност Орбије, за које обећање он није ни био опунсмоћен, а. на коме је особито инсистирао делегат Југовић. Једна нова депутација, тралтила је, да се односи између Русије и Србије уреде писмено. Међутим су претовори о миру прекинути због закључења, туреко-ентлеског савеза (5/1 1809). и рат је настављен. Кнез Прозоровски обећао је по царевој заповести Орбима једним писмом, да ће приликом преговора о миру Русија радити на потпуној независности“ Србије и (слободном унутрашњем уређењу
- под затштитом. рускот цара.
Поновно ратовање 1809 довело је Орбе, после почетних успеха, у врло тежак ITOложај. Шрозоровски је остао неактиван, Родофиникин је побегао у Панчево у друштву са војводом Добрњцем. Међутим је Прозоровски умро, а његов наследник, кнез Батратион, потукао је Турке, те су "они зауставили продирање и У Сротји, ји и повукли су трупе из ње. :
"Ратне. недаће 1809. изазвале су велико
незадовољство у Србији против Руса. Ка-
рађорђе се обратио тајно у исто време и Француској и Аустрији, тражећи од њих заштиту и помоћ, и нудећи им српске
\
U
"до пропасти QOponje,
У тога мира регулисан је положај. · Ga. Важност. Букурешког · Мира лежи у је Порта. признала неку само-
томе, што RO управу је у једном међународном уго-
Кутузовљевим
i евентуално помоћу | II устанка. OOU
тврђаве. Рада. Вучинића, који је у тој мисији јер Наполеон хтео ни српске наде уништити нити позитивно обећати. Аустрија је била. мна да прими заклетву посланика. вића у име Срба, али ју је одбила после Наполеонове поруке, да је прерано кидати са Русијом (1810). Скупштина. старешина осудила је ту акцију, определила |
остао није
ишта |
спре-
се за наслон на Русију, и затражила, је
руске посаде у српске градове. Руси су
ске у Србију и доцније појачања, под генералом Орурком. Руско-српска војска потукла је Куршид-пашу код Варварина (вј9 1810). У. јесен 1810 била је (Србија.
очишћена. од Турака. Ови успеси дали су .
"Наполеону је послао капетана
Јуто- |
1
послали генерала Цуката са одредом вој-.
пуну превагу русофилски расположеним
народним _ старешинама. _ Предвиђајући. француску навалу, Русија је настојала свим средствима, да придобије Аустрију.
Србију. Једним препадом Карађорђе је у то до-' ба провео реформу унутрашњег уређења. којом је умањио утицај русофилских старешина у народу. Због отпора тој реформи протеране су војводе М. rokom П. Добрњац. У то време дошао је. руски тарнизон, под пуковником Re y__BeO-:
град (почетком 1811). За новот представни- ~
ка у Србији именовала је руска влада Нелобу, Србина, родом из Сарајева, који је узео 'име свог добротвора, руског консула у Букурешту. Нови руски командант дунавске војске, тенерал Кутузов, послао је издашну помоћ Србима. Он је једним вештим маневром довео у критичан поло жај војску великог везира код Рушчука
(октобра, 1811). на Дунаву и хтео је изну- |
дити повољне“ прелиминаре за. мир.
Али се дипломатски положај Русије јао
ко погоршао. Било“ је сигурно, ла ће доћи до сукоба са Наполеоном. Да осигура савез или бар неутралност Аустрије, нудио je map "Александар цару Фрањи Г Влашку, Моллавску до Серета и (Орбију, али бег успеха. Аустрија. ije, заједно са. Францу ском, побијала. руски утицај на Балкану. Због тога. је 'Гурска. отезала, са. закључењем мира. премда је опкољена њена војска, код Рушчука, капитулирала.
ајпосле је Русија уз велико потуштање успела да склопи са Турском 28/5 1812 Букурешки Мир, управо пред Наполеонову провалу преко“ руске границе. Чланом (Сре
вору и што је тиме Русија стекла. право, да се меша у однос Орба према Порти. Мисао о диверсији дунавске војске под. наследником, – адмиралом | Чичатовим, преко Србије и Босне против | Француза у Далмацији, помоћу. Срба: и
– Чак јој је нудила румунске кнежевине и