Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

| Бо | |.

: бији трнски срез. Пирот и Врање су епаг, сле Србији, против Русије, Аустрија и Француска. По Ђерлинском Утговору ипак је Србија увећана са 50 квадратних миља, више, него по Сан-Отефанском. :

Држање Русије у време Берлинског Контреса било је од одлучног утицаја на даље руско-српске политичке односе. Кнез, доцнији краљ, Милан запловио је у: аустро филске воде, и склопио је. с Аустријом тајну конвенцију (1881). Русија је и даље наставила да претпоставља Црну Гору Србији, тако да је цар Александар Ш при посети кнеза Николе у Петрограду (1989) наздравио му знамениту здравицу, као јелином искреном пријатељу Русије. Русија је, наиме, била не само у лошим односима, са краљем Миланом, него је прекину-

“да везе и са бугарским кнезом Фердинандом од његова избора, 1887, све до 1896.

Шротивно аустрофилској политици било је расположење народа у Србији. 'Том расположењу одговарало је ослањање опозици-

је. особито радикалне странке, на Русију. ШЊезин вођ, Никола Џашић, био је деценијама непоколебљив представник русофилске политике. Вођу либерала Ј. Ристића, који је исповедао мисао, да Србија.

· не може постићи свој национални. идеал

без помоћи Русије, примио је 1995 Алекеандар Ш “врло љубавно.

После. абдикације краља Милана (1889), намесништво је поправило односе са. Русијом. Малолетни краљ Александар посетио је, праћен првим намесником Ристићем и руским послаником Персијанијем, "цара Александра |. који је том шриликом изјавио Ристићу, да неће никада доћи JLO анексије Босне и Херцеговине – А'устроУтарској (1890). Краљ је затим посетио и mapa Фрању Јосифа. ШЏријем краљев у

“ Шетрогралу био је врло топал, док је три тодине доцније, при доласку на погреб цара ' Александра. Ш, краљ дочекан хладно, због повратка. краља. Милана. у Сробију. Краљ Александар је приликом своје женидбе (1900), која је наишла на општу осуду, нашао неку задовољштину у томе, што се цар Никола примио да му кумује, макар и шреко заступника. Џавла. Мансурова, руског отправника послова у Бео"траду. Друкчије је одликован црногореки кнез Никола, чије су се две кћери удале "за. руске велике кнезове, Милица за Шетра, Николајевића, а Стана за Николу Николајевића. Оне су имале утицаја на. руском двору и служиле су често. као дипломатски посредници у важним шитањиMa између цара Николе и црногорског краља Николе. 7 +

Краљ Милан је (1889) допунио тајни |

утовор обавезом Аустрије, да ће она оружјем бранити Србију и њезину династију од непријатељских подузећа Црне 'Горе. · Шомоћу родбинских веза спречио је кнез Никола примање краљице Драге на петро-

_ традском двору, које би допринело утву-

· ђењу династије Обреновића. Русија. је још

7 \

__РУСКО-ОРПСКИ ОДНОСИ

помогла посвећење ~ скопског епископа

Фирмилијана 1909. ;

Тек после ступања краља Петра на шресто 1903 постали су односи Русије и Cpбије срдачнији. i

Русија и Аустрија склопиле су 1897 споразум о Ђалкану на основу одржања стађиз по, За случај поделе Турске искључивале су обе мисао о оревајању. Аустрија је тражила, кад већ Русија ематра. одржање затварања Дарданела ao свој

животни интерес, да се исто тако, у ељу-.

чају промена на Балкану, не дира у њезин посед Босне, Херцеговине = Санџака. Русија је изјавила, да је то опште европ-

"ско питање, јер 'се тиче промене 95 чл.

Берлинског Уговора.

Шоводом буне у Македонији споразу мео се цар Никола Пи Фрања Јосиф 1 у Мирцштегу код Беча (2/10 1908), да се реформе у Македонији проведу уз сараде ту представника европских сила, и да

официри сила ортанивују жандармерију

у Македонији. Косовеки вилајет добио је аустриске официре инструкторе, битолље ски талијанске, солунски санџак. руске, драмски енглеске и серески француске. Ивзузети су били санџаци, у којима је било Арбанаса, па међу њима и призренски, дебарски, вападни део охридског и пећCKOT, :

Русија се коначно разишла, са Аустријом, кад је образована Антанта између ње, Француске и Енглеске. Са Русијом 'ве селидарисала у многим питањима и аустриска савезница Италија, противећи се аустриској експансији на Балкану. То ве особито показало, кад су оне обе прихва тиле српски пројекат о дунавеко-јадранској железници и ставиле та насупрот аустриском пројекту "O новопаварској | же лезници (1908). Дотле је Извољеки! показивао мало интереса за питање јадранске железнице, које је српски посланик Димитрије Џоповић покретао.

1908 ставио је цар Џикола, Џ, на састане цима с енглеским краљем Едвардом УП Ji француским председником републике, ка дневни ред македонско питање. У исто време повео је руски министар Иностраних Дела, Извољеки, дипломатску акцију за отварање мореуза за руске ратне броnose. On је изјављивао | агустро-угагреком министру Зренталу, да сматра TO шитање као и питање Босне и Херцеговине као питања од општеевропског интереса. Шред свој састанак са Кренталом у Бухловицу (Т6/9 1908) саопштио је Извољски министру Миловановићу, да ће Ауетро-Утарека, извршити анексију Босне и Херцеговине. У Бухловицу је, изгледа, Извољеки шристао на, анексију под условом, да та ЕренTan ma време обавести. Ади, Ерентал је то учинио (7/10) не обавестивши ИзвољCROP. ке, русија није била спремна sa рат ни у ком потледу, и није га хтела. Она. је са ветовала Србији, да не даје повода Ау-

— 835 — А :