Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

akata

| | |

је већ у децембру курс био преко 400. За-

"кључци за децембар 1928 праве се по 461.

У почетку је било неповерења шрема обвезницама, што се није знало, да ли ће купон бити редовно плаћан, јер зависи од буџета, и што се није знала колика је количина у оптицају. О друге стране, на курс утиче и та околност, што се сваке тодине извлаче и згодитци (188 згодитака, у износу од 7 милиона Дин), од којих су један од милиона и два по пола милиона Дин. На поправку курса утицала је много и могућност залагања код Народне Банке, Поштанске Штедионице и Државне Хипотекарне Банке, уз повољну камату.

Трговина и спекулација са Ш. Р. учиниле су, да се сад под Ш. Р. разуме сама обвезница као таква. И пошто је. папир јевтино покупљен од сељака, сада му се

од разних агенција, нуди на отплату. по

много екупљој цени, него што му је курс.

Литература: Милан Тодоровић, 06-

везнице ратне штете —' 2%% државна,

рента (Економист, фебруар 1924): B. H.

Бајкић, Истраживање о узроцима ниског

курса ратне штете (Економист 1924. Бр. 4). НИ. Станаревић.

ШТЕФАН ЈОСИП ДР. (5кејал), физичар, словеначки писац из Корушке (24/3 1835, Ст. Петар, код Целовца — 7/10 1893, Беч). Основну школу и гимназију посећивао је у Целовцу, па се уписао на философски факултет у Бечу, где је слушао математику и физику. Прво државно намештење добио је 1857, као учитељ на, једној реалци у Бечу, но већ први његови научни радови донели су му 1860 дописно чланство царске Академије Наука, а три године затим постао је од 28 година, редовни професор више математике и физике на бечком Университету и, после пенсионисања, А. Етингхаузена (1865), директор фигикалHOT института и прави члан Академије.

1876 био је ректор Университета, а 1878

је именован за потпредседника Академије Наука.

У млађим данима Ш. се занимао словеначким националним буђењем и слао је своје оригиналне песме и чланке и преводе из руске литературе у Словенски Гласник, Оловенску Бчелу и т. д. Доцније та, је сасвим освојила фивичка наука тако, да је постао космополит. Научна проучавања Ш. обухватала су све гране теоретске физике, експерименталне и математичке шрироде, а његови радови одликовали су се јасноћом и једноставношћу. Особиту љубав посветио је Ш. кинетичкој плинској теорији и публиковао је. много радова о дифузији, т. ј. о међусобној пенетрацији плинова и текућина, као и о спроводној снази и способности гасова (плинова). За, експериментисање тих ствари поставио је дијатермометар, помоћу кога је доказао, да, на пр. бакар 20.000 пута боље епроводи топлоту него ваздух. У физици постоји Ш. закон: Множина топлоте, коју једно тело у извесно време израчи пропорционална. је

ШТИМЉА.

четвртој потенцији своје апсолутне температуре. Помоћу овог закона Ш. је израчунао температуру сунчане површине на 5:000 до 6.000" (0. Ш. је пошло за руком

| пронаћи и математичку формулу за јакост

(Ттарјашекен) једног магнета. Словеначки су му радови: Образи из Сербије (Оловенска Бчела, 1), Штевилна знамења ин саставе (Словенски Гласник, 1858). Литература: С. Јавег, Јозеј 5бејап (АПветете Deutsche Biographie, 54, 1908); Словенски Народ (некролог, 26, 6, 1898). o Н. Жупанић.

ШТЕФАНАЦ ЈОСИП, тлумац загребачког Казалишта (14/5 1877, Слуњ — 1511 1991, Загреб). Као затребачки градски чиновник полазио је Милетићеву Драматску Школу, из које је ангажован за млађег љубавника. Много је обећавао, али је због болести 1913 напустио позорницу. ИЕ

ШТЕФАНАЦ ШИМУН, парох, најпре у Врховини, затим у Копаници, асесор духовнога стола ђаковачкога, у другој половини 18 века, притодни латински песник. Штампао је у Осеку 1779 песму: А4 геуеrendissimum dominum Joannem Joszipovich cath, ecclesiae Zagrabiensis canonicum, protonotarium apostolicum et abbatem B. M, V, de Valle, tum pro eveclione elusdem ad praeposituram Csazmensem et archidiaconatum de Gnesce et Since, quum pro felici illius adventu ad partes Slavoniae die 24 Junii 1779; a 1781, Excellentissimo, illustrissimo ac reverendissimo domino Mathaeo Francisco Kerticza, episcopo pro die nominis ciusdem adgratulatio carmine heTOICO, i ИЕ.

ШТИВАН, место у талијанској Оловеначкој. 8. Девин. :

ШТИНОВО. ВБ. Петрово Поље.

ШТИЉАНОВИЋ СТЕВАН, светитељ. Пореклом _ је, ~ вероватно, из Паштровића. Одатле је око 1498 прешао у Срем. У Утајрској се истакао после Мохачке битке, 32. време борбе Фердинанда Хапебуршког и Јована Запоље око мађарског престоља. Ш. је био присталица Фердинандов, па, је добио од њега, за услуге имања у вировитичкој жупанији (1597). 1530 он се јавља, као кастелан Новиграда и Ораховице, у служби Владислава Мореа, стално као присташа Фердинандов и као будан тграничар према Турцима. Зато је 1533 добио посед Ешћем у Срему. Последње вести помињу II. као управника Валпова око 1540. Легенда та веже за трад Моровић, који је припадао Ш. тосподару Mopey. Умро је негде иза 1540, а сахрањен је у манастиру Шишатовцу. У народу је веома популаран и рано је ушао у круг светитеља. Литература: М. Костић (Глас, 110, 1923). ” ID. VB.

ШТИМЉА (ЦРНОЉЕВА), речица у Јужној Орбији, лева притока Ситнице. Извире на источној страни Црнољеве Планине, тече углавном ка истоку - северо-

— 1068 —