Narodna skupština

СТРАНА 138

НАРОДНА СКУПШТИНА,

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

оно то мора чинити. Председник је збора и израз во .1 >е збора и кад он налази да треба некога уклонити са збора, за ииому не дати то право. Ја држим да нема никакве бојазни, да би се тиме окрњило право и слобода збора, но једиио је то да се даје председннку веће праг.о да он ако види децу на збору или младиће, који не заслужују да присуствују на збору, да он каже да се уклоне, а чланови збора не могу га спречаваги, јер му то право као председннку збора дају. Према томе мислим да треба да остане редакција одборск а и да нема места зебн.и коју су нека господа предговорници нзнелн. Максим Сретеновић—Мало чао је Скупшгина усвојила чл. 6 да председништво, односно сазнвачи могу уклонити непунолетне са збора, а овде сад опет један господин каже, да их не треба уклањати. На први поглед о*>а редакција г. министра унутрашњих дела изгледала би доота опасна за ђаке, одрасле младиће, калФе итд. н да је њнма спречено да могу доћи на збор; с тога, да би одбор одговорио и својој дужиости и начелу своме, он није могао да избрише са свим редакцију, како ју је г министар предложно п донео је редакцију мало блажију, и то оваква каква вам је прочитана. По оној редакцнји оставлено је председништву да може пустити на збор и да пе уклања са збора оне младиће, који су од поверења н приступачни за збор; с тога је одбор и донео овакву редакцију. Ако се ова редакција иззрише, као што предлаже прота Милан Ђурић, онда тиме не би постигли никакву цел>. Дакле, по мом мишљењу одборова је редакција добра и треба да се прими. Ранко Тајеић — Кад би се избрисала ова одборска редакција, онда нам друго ништа не остаје, него да усвојимо владин пројекат овакав какав је; али, мени изгледа да је влддин пројекат у овоме питању сувнше конзервативан. Кад се узме на ум то, да има младића који се жене у 17-тој и 18-тој години и гмаћају порез држави тако велики колико може биги њих 10—15 пунољетних грађана п.шћају, за гим ђаци и други који иду по радп изучавања биљака и другнх ствари, па случајно дођу у село где се држи збор, ја мислнм да не би било добро и лено казати им: „немате 21 годину, не можете битн на збору и ајдете напоље." Исто тако има и других младића и трговачки калфн. који почињу за себе да раде и плаћају држави порез а немају 21 годину, па их истерати и недати нм да присусгвују на збору, по моме мпшљењу било би неправедно. С тога ја не би могао овај предлог владин усвојити, јер је сувише као што рекох конзервативан и назадан, а по моме мишљењу и мислим, да је одборова редакцнја боља а надам се да се иеће ни десити такав случај, да један председник отера пристојне младиће, ђаке или грговачке помоћнике и т. д., и казаги им наноље ви нисте за збор. Ја мислим да је по одборовој редакцији најблажије речено да председништво може унотребиги своју власг и уклониги оне младиће, који су непристојни н смечају раду зборском. Ја сам, даклс, да се усвоји одборска редакција. Риста Поиовић — Ја не знам зашто одбор тако жнво брани ову редакцију, кад и он сам признаје да је незгодна те је у некодико одступио од владине редакције и гражи блажију, јер је владина редакција незгодна. У овој редакцији одборовој стоји да се оставља увиђавности председниковој те да он рошава, хоће ли кога мдадића огорати са збора или не? Ни који ће од озбил.них младића ићи на збор кад зна, да постојн ова ково наређеп.е законско, да можо бити отеран ? I Ја господо" мислнм, да ни један озбиљан младић не бн дошао на збор, којм зна, да но закону може бити са збора и отеран, и да постојн до вол ,о, прсдседникове хоће ли и он моћи да учествује нли нс. ЦЈто се тиче прављења нсреда на збору, као шго каже г. др, Станојло Вукчевић, па го могу чинити н они, који су нунохетни, али јс гу власг која ћо онс, којн право нсрсд, отераш силом са збора. Дакле, као што рекох, ни један од озбил>нп\ младиИа не би дошао на абор и да се излаже пепријатности, те да му председник каже по закону помате права да присуствујеге збору и изволте напол>е. С гога дакло кажом ова је редакпија неумесна и штетна, и овај носледп.и стан оиога члаиа Треба да отиадие.

Известилац Витомир Младеновић —Ову је сгвар тако л ио објаснио Ранко Тајсић да би бнло мзлишно више и говорнтп о томе; али ја ћу да проговорим иеколико речн баш о овом случају који јс г. Риста Поповић иавео. Такав Један озбиљ \н младић, илн ђак, или ма који другн, који би хтео да ирнсуствује каквоме збору, он ће се прнјавнти нрсдседништву, иа кад оно види, да је младић озбнљан н да се интресује за опште ствари, оида не само да га неће одбити него ће му још учинитн место и иочаст, и не знам да ли би п било таквпх људн, којп бп таквога младпћа желелн са збоуЗ' А а уклоне. Према томе ова редакција погпуио правда оно што би се могло десити, кад у н>о,ј не бн било сиоменуте речн • „могу битп уклоњени", али кад је то овде сиоменуто, онда нема ннкакве штете за младољетнике, него је го баш у н>нхоку ктрист, јер отклања н зебњу да иреставаик власти то може захтеватп и тим изазнватн сукоб на збору, ношго ннсу законом о збору заштнћеин. Милан Ђурић. — Кад сам мало пре поднео мој предлог, ја сам га ноднео у доброј намерн и мислнм да ће га Скуишгииа усвојитн. Кад је нредседнику дозвољено да може расиуститп збор онда наргга уноспти један члан у овај закон као неповерење према омладини. С гога сам ја и предложио да се овај члан као нзлишан избрише, Јер председнику је дато ираво, да моасе збор раснустити ако не само деца, пего н људп ираве неред,. Ја не могу замислнгп збор од 10 — 20 људи него замишљам збор од 1000 н 2000 душа, где ће, разуме се, бпти п омладпне, на кад бп ми оставпли овако овај члан, онда би тај збор зависно од доброг расиоложења или не рас■иоложења председништва. Да не би тога бнло, ја сам за то као што су и мојп пошговани иредговориицп казали да се овај иоследњи став са свим пзбрише, јер ио њему председник има моћи да распусти цео збор само ако хоће. (Чује се; тако је). Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја —Мој поштованн друг п иријатељ прога Мплаи Ђурић, својнм лаким фразирањем, које је често само себи циљ, оће једну невину добротвориуствар да иаиравп иазадиом н реакцпоиарном. Ја ћу да докажем, да је он на иогрешном путу, а у исто доба да по•гврдим, колико је умесна она радња, коју ја предлажем, а у колцко је штетна она, коју он иредлаже. Ја већ унаиред признајем, да се овом одредбом не може постићп све оно, што би хтео п желео, и чему сам увек тежпо, пе само као мпнистар него н као наставнпк, ирофесор и оиозпцпоиар, али је тежња учињена. да ова одредба уђе овде, а посте ћу говориги о томе, да ли се она може остварити. Дакле, господо, ноиављам да сам бпо нротпван увек, н као наставнпк п као опознционар, на сам о томе нисао и говорио: да ие увлачпмо младеж у нолптичку борбу. Ја сам увек држао, а н данас држнм, да је један од главнпх узрока, за шго се у нашој младежи опажа оскудпца у идеалноме полегу то, што су младеж увлачили у нолнтичку борбу, а ево човека, мога добронамерног друга и ироте, где мпсли, да је то место за васиитање младежи. Зар ће госиодо, ту да се васпита младеж, где може да чује н исовке н друге скаредие изразе. Не, ја то не држим. Но кад то велнм, ја вас молим да из тога ие закључите, да ја држим да младеж не |реба обавештавати у иолнтичкнм стварнма. Не, ја могу довволпти, и дозволно бих да младеж може имати симиатнје илп антипатијс, и да може размишљати о нолнтичким стварнма, али сам далеко од онога, да ворујем, да би увлачење младежи у зборове и бурни политнчки живот бнло од какве корпсш за њу. Уваачење н учешће младежи ио иолнтичкнм зборовпма могло би се уиоредитн са нзвосннм нрчзорнма на иозорннци. Гледалац, који ирви иут тамо нде, он видн све сјајно и светло, биће очаран тиме, али ако зађе иза кулнса, одмах ће бпти разочаран видеће праву вредиост оиих иредмета, којс је са дивљењем гледао, впдеће нросте крие н ништа впше. И ирерано учешће младежи у нолитнчкнм борбама може с иочетка да буде ирнјатио, али доцнпје, оно може да буде одвратно и да учиии, да со одроку нолнтпке, и да се повуку у мпран живот н да се ии у шта по мешају. То нсто бпва н са миогнм старијим људима, на може да буде н са њимат. ј. може,