Narodna skupština

СТРАНЛ 140

САЗИВ ЗЛ 1890 ГОДИНУ

16 САСТАНАК 22 новомбра 18Ј>0 год. у Београду пгедседавло иредоединк Никола Паши^ ОЕКРЕТАР Љуб. Јокоимови! састанак је 110че0 У 1 0 часова пре подне. Ириоутна су господа миниотрн : унутрашњих дела и проснете и црквених послова. Председник — Састаиак је отворен. Изволге чути иротокол 1 5 редовног састанка. Секретар Л. Лазареви!! прочита поменути протокол. Председник — Има ли ко од господе посланика да примети што на састан протокола ? (Нема). Усваја ли Скупштина нрочитаии протокол Ч (Усваја). Изволте чути молбе и жалбе, које су дошле Скупштини. Секретар Љ. Јоксимовић. чита : Китан Илић из Овсел>инца у срезу заплањско.ч окр. топличком, моли да му се земл>а понова премери н класиФикује. Сељани из Овсељинца у срезу заплаљском окр. топличком; сељанп из горпјог Драговља у срезу заплањском окр. топличком; сељани из Ступннце у срезу заплањском окр. тонличком; н сељани села Доњег Драгонља у срезу заплан.ском окр. топличком — моле : да им с.е понова премерн н класиФикује земља. Светислав Лазаревић, служитељ при војном мипистарству, моли за инвалидску потпору. Коста Богдановић статисгичар при царинарници београдској; Остоја Николић рачуноиспитач главне контроле; Јован М. Јекић писар унраве топчидерске економије; Ннкола А. Милегић порсзник и Ватрослав Бековић књигонођа и академски живописац — моле : да им се уваже изнесне године државне службе. Рачунополагачи општ. прнбојске (њих 3 8 на броју) моле да буду ослобођени плаћања по 6 0 динара сваког полгођа, по наредби г. министра Фннансије ; Сељани села Љубана у срезу и окр. ужичком моде да им се исплате реквизиционе прнзнанице. Сељани села Мосне у срезу поречк. окр. крајинском моле да се од опшгине Доњо-Милановачке одпоје и да образују засебну опшгину. Стеван Мишић из Свилајинца моли да му се исплати реквизиција. Жика Азријеловић и још 2 9 грађана и.ч Пирота моле, да се укине забрана продајо пресних опанака. Сељани из Шљивовице и Стапара у срезу златиборском окр. ужичком моле да им се исплати стока и храна, одузега за време рата. Јован Стојаноиић из Криве Реке жали се против пресуде лрвостепеног суда ужичког. Сељани и8 Нове Божурне у срезу добричком окр. топлич. моле, да се из њиховог села иселе Црногорци, јер они — банаћани — никако не могу заједно с Црногорцима. Живан Марковнћ, опанчар из Мојковца, у срезу рађевском окр. подринском моли да се укину сеоски дућани или остнари подела радља. Председник—Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жадбе. Изволте чути један предлог. Секретар Љ. Јоксимовић чита : ПР Е Д Л 0 Г Народној Скупштини. Све државне артије од вредности оглашоне су законом да се могу као готов новац у разним лицитацијама метати у

кауцију илн залогу. Тиме је омогућено трговачком спету да од Ј држанннх артија има корисну употребу с једие страно, а с друге, ! да се не везује звечоћи ноаац н чини босплодним у кауцнјаиа и другим залогама. Но у рукама грађана свију редова, налазо со и друго артије од вредности, којо по своме курсу инкако не стојо рђаво, а стајале би још бољо, уко бн се овај предлог паш усвојно. То су артије штедионичке ачције или уложене књиге поједииих акциопара и улагача штедионниа, које постоје нстипа као приватна предузећа, али ипак на основу закона и дозволе државно власти, а у свако доба гарантоване капиталима своЈпх новчаних завода у Србији. С тога предлажомо Народиој Скупштини да решн : Да се штедионичке акције иризнатих ириватних штедионица, равно државним артијама и ирема својој вредноети могу залагати као кауција. 20 новсмбра 18 90 год. у Београду. Народни посланици : Јанча Јонановнћ, Вел. Кундовнћ, Жив. Живанопић, Д. А. Машић, Тома Јовановић, П Срећковић, А. Бељић. Председник —Овај предлог упућује се одбору за преглед предлога посланичкнх. Пре него што пређемо на днепни ред, нмам да саопштим Скупштини да се г. Т. Туцаковић вратио са одсуства. Сад прелазимо на диевни ред. На дневном је реду продужење претреса закона о аборовима и удружењпма. Г. известилац нека изволи заузети своје место. Известилац В. Младеновић чита Главу III о кривицама, учињеним на јавним зборовима (стр. 130). Мидош Богдановић — Господо, пошто су све могуће кривице, које се могу десити на збору, предвиђене кривпчнпм закоником, ја бих био за то, да се опа трећа глава са свим одбаци. Не учинимо ли то, ми ћемо једнако правити хрпу разних кривичних закона, зашто у првоме реду морамо повеличавати саме судије, а ми међу тим треба да имамо па уму да будо гато мање чиновништва, адвоката, да се народ не глоби и не дира буд за што и да му се и из овог закона грпају крипице. Он се терети и овим, и кад су све те кривице предвиђене у кривич. закону онда мислим да ово треба одбацнти. Не учинимо ли то, онда мнслим да треба изменити крив. закон од { 83, до 92 јер се они доста један с другим косе. Н пр. Ј 83 крив. зак. каже : (чита) дСрбин који са страним праиитељством у сношење ступи, да ово на рат противу Србије наведе, да се казни од 10 до 20 година.* Док међутим неко може на јаином збору да позива народ да ступи у војску сгране државе противу своје земље и тај да се казни само са 300 дин. или са 6 месеци. Да се не би ти закони трпали и гомилали те се неби знало који има вредност а ко нема, ја сам за то да се ова глава укине и све ово уреди у самом кривичном закону. Димитрије Идиџановић —Код овог чл. 18 ја бих вам предложио само једну малу допуну. I По крив. законику требало би да се каже најпре овако : казном том и том казниће се ти и ти а не да се поређају забрањена дела па после да дођу казне и што је још незгодније, овде се побрајају једне кривнце које ће се казнити овако а друге онако. Ради техиике и ради јасноће требало би рећи овако : са 5 00 до 2000 дин. казниће се ко учини то и то ; па онда са 500 казниће се ти и ти који подпадају под 5, 6 и 7. Известидац В. Мдаденовић — То може; то је стилизација. Д. Илиџановић — Молим 10посланика да ме потпомогну. Известилац В. Младеновић — Не треба да вас потпомажу, то је стилпзација која се може на другом читању поправити. Ја бих го могао на другом читању довести у ред, ако ви пе мењате овим садржину. Д. Илиџановић. Не шењам.