Narodna skupština

85 САСТАНАК в

Г. миниотар сигурно зна, да виши судови узимају исказе на суд само према оном, што је у судској белешцн забележено, и кад се оне тако неверно воде, не знам на основу чега ће виши судови погажену правду у нижим судовима да уздигну? Да ли у оваквнм случајевима правда на суду побеђује, или самовоља и обест председника судских? У интересу правде, част ми је питати г. министра: а) Да ли му је овакво поступање г Лазино у суђењу познато ? б) Је ли тако његово поступање саобразно закону? и в) Ако није, мисли ли г. министар предузети какве кораке и које, да се овој самовољи г. Лазиној стане на пут те да он за њих буде по закону награђен. 3 марта, 1891 год. Београд. ИНТЕРПЕЛАНТ Станко М. Петровић. Потдредседник — Прочитана интерпелација унућује се надлежном министру да на њу одговори. Изволте чути једну молбу за одсуство. Секретар чита: Народној Скупштини Због домаћих послова, молим Скупштину да ми дозволи одсуство за све време трајања ове скупштинске сесије. Ово ћу одсуство употребити од 7 тек. месеца. 5 марта 1891 год. у Београду. Милија Миловановић ПОСЛАНИК. Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство? (Чује се: Одобрава, не одобрава). Пошто се чују и гласови : не одобрава се, то стављам на гласање: Ко је за то да се одобри тражено одсуство нека седи, ко је против нека устане? (Већина седи). Објављујем да је одобрено тражено одсуство. Часг ми је известити Скупштину да су дошли с одсуства посланици: Таса Николајевић и Коста Јовановић а и да сам одобрио дводневно одсуство г. Димитрију Илиџановићу. Тако исто част ми је известити Скупштину, да је Државни Санет вратио предлог Косте Динића о измени у санитетском закону, који је оглашен као хитан; даље, предлог Марка Петровића и другова, о измени закона о административној подели, а и предлог Јоксима Павловића у истом смислу. Ови предлози упућују се одсецима. Тома Јовановић — Још у почетку ове Скупштине, ја сам поднео Народној Скупштина један предлог о опште-корисној, такозваној петинској каси у округу врањском и тај предлог Државни Савет ни до данас није вратио, ја молим председништво да ме о оеоме изволи известити. Потпредеедник — Ја могу да одговорим г. посланику, да његов предлог није још дошао из Држ. Савета, а чим буде дошао, ја ћу известити Скупштину и ставићу га на дневни ред. Прелазимо на дневни ред. На дневном је реду претрес предлога Рада Протића о укидању помоћи породици пок. Вељка Јаковљевића. Молим г. известиоца да заузме своје место. Известилац Јован С. Јовановић чита (види стр. 988). Раде Протић — Као што се из мога предлога види, нишка Скупштина, која је била сазвата 188 6 год. донела је решење, по коме се породици Вељка Јаковљевића има давати помоћ од 2 400 дин. годишње. Ово није учињено на основу каквих заслуга Вељкових, него по личном партиском расположењу, а то тврде и стенографске белешке, по којима је г. Милутин Гарашанин тражио да се то учини. Да је тај издатак штетан, види се из тога, што породица Вељкова ни онда није била сиротна, кад је убијен Вељко, нити је данас, а доказ је и тај, што је Вељко оставио после себе три брата: једног писара среског, једног телеграФисту и једног вишег оФицира; шта више оставио је оца, који је вршио дужност проте у Горњем Мила-

— 5 МАРТА СТРАНА 989

новцу. Па на овнову свега овога, ја бих молио Народну Скупштину, да ово решење поништи, те да се тај штетан издатак нородици Вељковој не чини. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч, то стављам на решење мишљење одборово; Ко је за то, да се мишљење одборско усвоји, нека седи, ко је против нек устане? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина једногласно усвојила мњење одборово. На реду је предлог министра војног, да се издатак од 50 пара дин. на прање војничког рубља одобри. Извест. Милош Марковић прочита предлог (стр. 987). Потпредседник — Пошто нико не тражи реч, то стављам на гласање : Усваја ли Скупштина мишљење одборово? (УсвајаЈ. На реду је предлог министра војног, да се одобри додатак првом краљевом ађутанту. Извест. Јован С. Јовановић прочита предлог (ст. 987). Овде само имам да објасним, да управо нема никаквог терета, јер је то исплаћено из партије VII сеобених трошкова, као што је и осталим оФвцирима тај додатак издават. Право је дакле, да и овај човек то добије. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч, то ставл^ам на гласање: ко је за то, да се усвоји мишљење одборово, нека седи; ко је против нек устане? (Већина седи). Објављујем да је Скупштина одобрила тражени издатак. На реду је претрес предлога о уважењу извесних година службе Аћиму Чумићу. Известилац Риста Поповић прочита предлог. Јоксим Павловић — Г. Аћим Чумић био је више година чиновник, и по закону нема права на извесне године службе, које се ту помињу. Ја не могу да се сложим с тим, да се њему уваже те године службе за то, што онда, кад је био у Паризу, имао је добру плату, а и сад као чиновник на расположењу, има 70 00 и неколико стотина дин. плате, међутим и иначе је доброг стања а није оптерећен децом. Што влада каже, да је он ту службу вршио на опште задовољство, ја у то нећу да улазим, јер може бити да је вршио потпуно праведно идобро; по кад влада признаје, да је то добар човек, онда, за што да је на расположењу, за што му не да службу? С тога сам прогиван да му се уваже ове годнне службе. Љуба Ђирић — Поштовани посланик Јоксим Павловић устао је да говори против решења одборског, т. ј. да се године службе, које је тражио г. Аћим Чумпћ не признаду. Он вели, да је г. Аћим био у Паризу у оно доба, кад ј,е за Србију било ;1ајвише штете, кад је Бонту пао; па се чуди сад што је он иа расположењу, и што није у државној служби. Господо, као што вам је познато, он је послат у Париз у оно доба, кад су за Србију могле да произађу ужасне штете, ако ое при паду Генералне Уније не би на најбољи начин бранили српски интереси; и да није изабран и послат човек одличне способности, као што је био Аћим Чумнћ, нема сумње, да би било још веће штете. Услуге, које је он учинио Србији тако су велике, да би Народно Представништво, и кад не би било никаквих других разлога, требало да му призна године службе само из тих раалога. Што је пак он на расположењу, то је с тога, што г. Аћим Чумић нема 10 годнна службе, и он онда не би могао да се стави у пензију, већ би морао да се отпусти из службе на основу Ј 76 закона о чиновницима. Не знам, дакле да ли би било право, да те године, које је он провео, као владин заступник у Паризу, и за време којих је учинио толико користи пашој земљи, да му те године не уважимо. Ја мислим, да ћу погодити жељу народног представништва ако изјавим да се оно неће сложити са мишљењем г. Јоксима Павловића, него да ће да усвоји извештај одбора. (Тако је). Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч, објављујем да је претрес свргаен. Стављам на гласање: ко је за то, да се усвоји одборско мишљење, нека изволи седети, ко је против, нека устане? (Већина седи). — Објављујем да је Скупштина усвојила мишљење одборско. На реду је одговор г. министра народне привреде на интсрпелације. Изволте чути г. министра.