Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 414

ИНТЕРПЕ1АЦИЈА На г. министра унутрашњих послова. Неоспорна је истина, да је чпста и здрава вода једап од битиих услова за опстанак и здравље људи и стоке. Река Црница, која протиче средином варошп Параћииа, била је од пеоцењене вредпости, како по здравље људи п стоке, тако и са трговинских обзпра све дотле; док фабрпканти вунених израда Браћа Минх, нису почели за своје шпекулативне операције експлоатисати је. Општина вароши Параћина притешњена иуждом и бригом за здравље и опстанак својих грађана, жалила се мпнпетру унутрашњих послова протпву фабриканта за то : што фабрпкантп, злоупотребљавајући право повластпце, сву нечисту воду из своје фабрике са нечистоћом из фабрпчких нужппка пуштају у корито реке, те тиме трују воду и чине је не само неупотребљивом но и заразном и по здравље врло опасном. Услед ове жалбе г. министар унутр. послова још у 1882 години одредио је стручну компснју са државним хемпчаром, која је воду из реке прегледала, испигала п нашла, да је вода услед разних хемијских састојака, боја п других фабричких нечистоћа отровна п по здравље жптеља и стоке опасна, за време, док ова нечистоћа не прође и корпто се речно не опере. Да би се отклониле све опасне последице и заразе, које могу задесити житеље и стоку, речена комисија нашла је начпна, како п где треба воду пречишћавати п тиме овоме злу на пут стати, и г. министар унугр. послова усвојио је мишљење поменуте комисиЈе и решењем својим од 29 алрила 1882 под ЕБр 1893 наредио је : да фабрнканти подпгну нужне резервоаре, у којима ће воду, у свему ко прописима комисије пречишћавати, а одатле тако нречшпћену само ноћу од 12 — 1 сата у реку пуштати а талог одвојени пзбацити. Решење ово на жалост остало је само на артији. Без икаквих обзпра фабриканти и данас у сред бела даиа пуштају кад хоће сву фабричку нечистоћу у реку, те тпме воду трују и целу реку неупотребљивом чпне, а посљеднце тога зиатно се онажају на здрављу житеља, иарочито код млађег нарашгаја, у појавама разних епидемичпих болестп н јехтпке. Данас, када је услед навале епидемије чиста и здрава вода најбитнији услов за здравље становника и стоке, параћинско грађанство иа п околина пзгубпла је иотнуно тај битни услов за опстанак, који је пређе тако благотворно утпцао на здравље њихово, а све ово нити мора, ннти треба да трпн. Све ово наступило је с тога, што се није хтело прнба вити важност закону, те да се решење г. мннистра изврши, услед чега су грађани чешће понављалн жалбе г. мнппстру, но које су на жалост оетале само глас ванијућег. С тога, питам г. министра : 1) Како је могао дозволити оваку радњу фабриканту Минху ? 2) Који је томе узрок, што су запостављене оеноване жалбе параћинских грађана и поменуто министарско решење? 3) Мнсли ли г. министар да овом злу већ једном стане на пут и нареди, да се поменуто решење г. мпвистра унутр. послова од 1882 год. изведе и у потпуности пзврши, илп ће дозволити, да фабриканти ради дозвољенпх својих шнекулативних цпљева и данас скснлоатишу реку Црницу, на грдну штету и здравствену пронаст становништва параћинског и околине? 23 јула 1893 год. у Београду. Интерпелант, Никодије С. Милетић, народни посланик. За тим : ИИТЕРПЕЛАЦИЈА На г. министра председнш^а, министра просвете и цр^вених пос<дова. У прошлој годинп обЈављен је од духовног београдског суда стечај на ново образовану ваљевску парохију; и на ову

прнјавпла се три кандндата, но једап од ових стављен је под суд, а то је Живота Миловановић, те због овога његова молба није нн узимана у оцону. Друга двојица билн су Аидрија Јовановић парох ћелискн и Љубомир — Љубнша Марковнћ, ђакон ваљевске цркве. По чл. 37 закона о нрквеннм власгима онп конкуренти за варошке п пајбоље сеоске парохнје, ирече право пмају који нмају највншу богословску спрему — сљедствено да су свршпли богословнју. Код овако чисте законске одредбе, духовнн суд, односно судије, руковођен према лнчностпма, очито је иогазно закону матерпјалпу страну, јер је изабрао на ову иарохнју лице, које нема оне квалификацнје тражене чл. 37 закона о црквеиим властима. Андрнја Јовановић, кога је суд изабрао иа ваљевску нарохију свршио је само два рачреда богословпје, док међу тим кандпдат Љубиша има сва својства тражепа горњим чланом закона, јер је са врло добрпм усиехом свршно ева четири разреда богословије, поднео је уверење о одлпчном учнтељском испиту као и о владању; и, код свега тога, већина судија изабрали су поменутог Апдрпју. Овом радњом суд је очиго погазно закон и он је за гажење овога одговоран, а са њнм н г. мнтрополит, који по одељку 3, чл. 37 поменутог закона предложено лпце од духовног суда има утврдити, ако оно нма квалифнкацију тражену горњим чланом закона, на с тога пнтам г. мпапстра: 1. Да ли му је позната ова незакшита радн.а судија духовнпг београдског суда ? 2. Да ли је вољан г. мпиистар да ове несавссне судије да нод суд за против закону радњу њпхову? н 3. Хоће ли г. мннисгар дозволнтн да се у будуће на овај и овакав начии, очпта п законита прдва нојединпх ниште самовољом и ћефом судија, н сам закон пзнграва, или ће заштититп и иазити да се у нотпуном смислу примењују законске одредбе ? 24 јула 1893 год. у Сеограду. Интерпелант, Милош Ј. Богдановић, нар. посланпк. Потпредседник — Пошто г. г. министри, на које су ове интерпелације упућене, нису овде у седници, то се ове интерпелације упућују истима, да на њих у законом року одговоре. Изволте чути извештај одбора, којп је проучавао трговински уговор између Србије и Вслике Британије. Молим г. известпоца, Милупа Мпд>ковпћа, да прочига пзвештај. Известидац Милун Миљковић чита : ИЗВЕН1ТАЈ о уговору између Србије и В. Британије Народној Окупштини Скуиштински одбор, нзабран да ироучп пнгање о уговору нзмеђу Србије и В. Британпје, свршио је свој посао. Упуштајући се у испптнвање п оцену овога уговора, одбор налази : да је и Он на исто.ј оспови израђен као и пређашњи овакве врсте — осаови иајвећег новлашћења, и да по томе одговара нашим земаљским пнтересима. Част је одбору прсдложити Народној Скупшгини, да овај уговор изволп усвојити. 24 јула 1893 год. Београд. Председпик одбора, Стев. Д. Поповић. Известилац, М. Н. Миљковић. чјанови: Ђ. Анђелковић, Л. Лазаревић, К. С. Таушановић, Дим. К. Димовић, Богосав Поповић.