Naša stvarnost

52 LJUBA RADOVANOVIĆ

i smisao fe zajednice. Oni ne mogu bili ni predmet frgovačke spekulacije, ni predmet privredne eksploatacije. Zarada nije njihov moliv. Pojam i pravni režim javne službe vanredno je razrađen u francuskom javnom pravu. On je postao cenfralni pojam adminisfrativnog prava, u kome je manifesltovan francuski duh i njegov smisao za zajednicu, pravdu i jednakost.

Javna služba može biti organizovana, u glavnom, na tri načina: kao služba opšle administracije, ili kao služba zasebnog preduzeća, ili najzad kao koncesionirana javna služba. Ma u kome obliku bila organizovana, opšlinska javna služba (kao god i javna služba uopšle) ima svoje naročite karakteristike, koje ističu iz pojma javnog interesa, kao osnovnog moliva javne službe:

1) Da li izvesna aktivnost spada u javnu službu ili u privredno poslovanje, odlučuje se prema fome, da li je i u kolikoj meri njome angažovan javni interes. U koliko je ta aktivnost upravljena isključivo na zadovoljenje nekog javnog inferesa, u pilanju je nesumnjivo javna služba; ako to nije slučaj, u pitanju je obično privredno preduzeće; u koliko ima i jednih i drugih momenala, — odgovor zavisi od foga, koji je momenat prefežniji.

2) Javnu službu opšlina vrši kao javnopravna uslanova, a ne kao privafni preduzimač. To znači, da njena funkcija polpada pod odredbe javnog prava i nadzor državne vlasti, a ne pod građanske propise i privainopravnu odgovornost. Spor, koji bi imao pojedinac, kao korisnik javne službe, sa opšlinom, kao njenim nosiocem, (izuzev fo pitanje materijalnih polraživanja i naknade šfete) administrativni je spor.

3) Pri organizovanju i vršenju javne službe javni inferes, lj. predmet javne službe, ide ispred privalnog, imovinskog inieresa opštine. To znači, da se izvesna javna služba može organizovali i kao poslovno preduzeće po principima racionalnog gazdovanja (ako je njeno funkcionisanje fime bolje obezbeđeno), ali ne kao komercijalizovano preduzeće. Drugim rečima, opšlina ne može odreći vršenje izvesne javne službe zalo što bi ona bila nerentabilna, niti naknadu koju fraži od pojedinca podešavati prema režijskom koštanju bez obzira na imovinske prilike korisnika. U koliko je služba koncesionirana privalnom licu, koje mora voditi računa o frgovačkoj bazi svoga preduzeća, opšlina mora preduzeti ferel, koji ističe iz zašlite javnog interesa.

4) Pri vršenju javne službe ne zasniva se nikakav privafnopravni odnos između opšline i korisnika. Među njima ne postoji nikakav ni pismen, ni usmen, ni izričan, ni prećutan, ni konkludentan ugovor. Opšlina ima pravo, da se njome, pod propisanim uslovima, koristi. Opština ne može javnu službu ni obustaviti, ni odreći, niti pojedinca sprečiti da se njome koristi, niti pripisivati različite uslove za njeno korišćenje. Pojedinac ne može zahtevali niti poslići drukčiji način korišćenja javne službe, nifi pod drugim uslovima od onih koji su propisani kao opšli uslovi.

5) Naknada, koju daje pojedinac za javnu službu koju koristi, nema karakfer ugovorne naknade, nifi zavisi od sporazuma između