Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

130 МАРКО ЦАР.

Метеоролошка опажања која, од извесног времена, у нарочитом опсерваторију, савесно изводи Др. Гргур Бућић, један од савремених капацитета у тој струци, показаше, уосталом, како се острво Хвар налази у таким климатско-терапеутским приликама, да је ово место врло прикладно за зрачно лечење туберкуловних и гукавих. Ту прикладност признали су, у више наврата, први медицински ауторитети, као што су професори Унгер, Сигмунд, Хекел и други, који сложно рекоше да је у том погледу Хвар права Јадранска Мадејра.

Споменуо сам Хекла, чувеног професора. јенског универзитета и толико хваљеног и анатемисаног аутора. Историје природног постања света („Мат сће Зепдршипозох већисћте“). Хекл је овде на Хвару, гле је већ двапут долазио, једна врло популарна личност. Он је овде проучавао далматинску фауну и био у врло пријатељским односима са настојником фрањевачког манастира, једним необично интелитентним и образованим фратром, који је умро пре кратког времена. Тај фратар, човек већ у годинама, звао се отац Бонаграција. (О његовој малко опорој, ал у основи племенитој природи и либералном осећању, причају се свакојаке, понекад врло интересантне и пикантне приче. Тако је овај „широких груди“ свештеник, како ме мештани уверавају, успркос њиховог разилажења у многом чему, немачког научника опет високо ценио и са њим живео у најоољем пријатељству. Кад би Хекл допутовао на Хвар, он би увек одсео у манастиру и био фратров гост. У ћелији пок. Бонаграције показаше ми на зиду место где је, за његова живота, висела Хеклова фотографија са усрдном посветом и својеручним потшисом. Разуме се већ, да се то фратрово пријатељевање са „безбожним“ научником није ни најмање допадало осталим хварским мантијашима, који су му — вели се — потајно попару кували и настојали да га опањкају у царскоме Бечу и у папинском Риму. И, доиста, једном приликом сиромах Бонаграција умал не постаде жртва њихових сплетака. Већ