Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

УСПОМЕНЕ С ХВАРА., 131

се по граду зуцкало да ће га некуд преместити, па. чак и расфратрити, кад одједном пуче глас — да је мудра Јена. предобила оцу Бонаграцији и Беч и Рим. И вредни Бонаградија остаде на Хвару и умре у својој манастирској ћелији.

После оца Бонаграције, најбољи је Хеклов пријатељ на Хвару био, па је такав и данас остао, месни поседник и научник г. Гргур Бућић, почасни доктор градачког универзитета, ког сам навише споменуо као метеоролога. Господин Бућић је немачком природњаку, у његовим ихтиологијским студијама у хварским водама, био од велике помоћи. У Бућића кући — где сам добротом домаћина. и његове стрпљиве госпође био и сам једном приликом гост — сачувало се такође много успомена, на професора Хекла, које показују, не само његове: пријатељске односе према госп. Бућићу, него и велику цену у којој је немачки научник држао свога далматинског сатрудбеника. СОпоменућу, између осталог, лепо уоквирену Хеклову слику са својеручним потписом и мотом: „штрамф ргогтефатит, Етп5! Наеске]ј;“ и после мноштво Хеклових књига и брошура са аутографским посветама, од којих је нарочито знаменита ова: „Метпет Џеђеп РЕгеппде Рг. (терог Висјећ, дет Егет2п дег МУлевепосћа тп Гета“.

Назвао сам ову посвету значајном, и то мислим с разлогом, јер она најбоље карактерише овог скромног научника-самоука, који већ пуних четрдесет година корисно ради на свом тихом послу, а да се за њ у ширем свету ни чуло није. У својој младости учио је Др. Бућић право на свеучилишту у Падови и слушао годину дана медицину на упивераитету бечком. Не могавши, због недостатка, средстава, наставити и довршити студије у овој потоњој струци, коју је нарочито волео, он се врати у завичај и посвети науци као скроман пионир, који не тражи за себе никакве части ни славе, него хоће само да користи науци. Од то доба — има томе, како рекох, четрдесет и више година — живи ону истини као пустињак, проводећи своје време делом

9»