Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

138 Д МАРКО ЦАР_

славном шибенском катедралом, дивот-цркром која је започета у ХУ, а довршена у ХУГ веку, и која представља можда најсјајнију уметничку зграду у целој Далмацији. Главни јој је неимар био, како сам већ на другом месту поменуо, чувени Ђорђе Орсини Матејевић, т. вв. „Ђорђе Далматинац“. Стога што је на претрг зидана, примењена су на њој два различита грађевна стила: готски за доње делове, за врата и побочне прозоре, а чисти ренесанс ва остало. Колико су домаћи и страни књижевници писали о самим главним вратима ове цркве, да је све уједно скупити, сложила би се дебела књига. А кад се узме на ум да је ту зграду — која би доликовала. престоници какве богате земље — својим неимарима и о свом трошку подигла једна приморска општиница, онда се може разумети како је то место могло одњивити киту уметника и научника, које образовани свет.високо цени и који се зову: Андрија Медулић (названи 5стаџопе), Антоније Вранчић (Мегап2о), Ђорђе Шижгорић (515огео), Никола Томазео!

Прегледавши потанко ту прослављену зграду и велику „Лођу“ на супротној страни пијаце, која је такође једно одлично дело, но која губи много од своје лепоте стога што се налави у близини своје лешше друге, ми се дадосмо у баврљање по оном чудном лавиринту сокака и сокачића, што сеу свим могућим правцима пењу и спуштају по брдској падини, на којој се скркла староставна варош. Покрај свих својих „часних седина“, Матавуљ је на око изгледао јак и лак на ногама, те за непун сат пређосмо и прегледасмо сав онај конгломерат старих грађевина, устављајући се пред свима крупнијим знаменитостима, које ми вођ мој објашњаваше оним својим језгровитим и живописним говором који, као што је познато, беше једна одлика, његове занимљиве личности. !

Сећам се, између осталог, како ми је надуго тумачио замршену историју свога завичаја, „Шибеника, гниада соколова“, које су канда најпре на-