Nova Evropa

ujedine u celoj тепи — гјоуепаско бе рапје доб! na dnevni red kao dvaput dva četiri, i šoviniste ({imperijaliste, nacijonaliste, velikosrbi i velikohrvati) na srpskohrvatskoj strani tretiraće Slovence odista kao »planinske Hrvate«, ili će — ako se oni tome jednodušno odupru — odrezati im kao Šajlok tačno onoliko koliko na njih spada, na dram i na paru. Poznavajući dobro našu zemlju i naše ljude, po celoj Jugoslaviji, mi bismo, ako možemo, da. smanjimo intenzivnost i broj trzavica koje će je još snalaziti usled plemenske i lokalnopatrijotske revnosti, time što nastojavamo da se bar medju najboljim sinovima naroda razbistre i stalože pojmovi, i ukloni neobaveštenost, te da se postave načela kojih bi se imala držati ova država u svome prirodnom razvoju, Samo te i take misli navode nas da ovde započinjemo diskusiju o slovenačkom pitanju, i samo one će nas voditi i dalje kadgod se ponovo vratimo na ovu stvar, Pre toga, u želji da naši čitaoci po celoj Jugoslaviji budu što bolje obavešteni o čemu se radi, potrudićemo se da pripremimo jedan ili dva broja »Nove Evrope« koji će biti posvećeni poglavito Slovenačkoj i Slovencima, i svemu što je s njima u vezi, a za koje će nam materijal pripremiti poglavito naši slovenački prijatelji i jednomišljenici,

М. С.

Словеначки књижевни језик.

До многих неспоразума и потешкоћа долази у Југославији услед непознавања ствари и прилика. Овамо спада, како ми се чини, и питање словеначког језика.

Пристајем уз израз словеначки, премда сами Словенци говоре словенски, јер држим да је најзгодније да проводимо што више можемо и свуда правилне облике: југословенски, Јужни Словени, и Словени уопће, место Славени. Треба дакле правити разлике, као што кажемо и словачки иако Чеси и Словаци говоре и пишу словенски ; али не ваља, држим, говорити о српско-хрватском језику а о словеначком наречју, како се то догађа код нас и у научним круговима, јер се данас у науци међу словенске језике броји и словеначки, који је развио књижевност у свим гранама, те је након тешких борби постао и органом јавнога живота. Овај словеначки књижевни језик има, наравно, и своја наречја, као и сваки други језик, Нема сумње, да је словеначки језик најсроднији српско-хрватском језику, и да се је могао из њих, као уопће из наречја свих јужних Словена, створити један језик; али, нажалост, знамо да то није било, а и зашто није могло бити. Задовољни да Срби и Хрвати имају један књижевни језик (на чему су радила столећа, несамо загребачки Илирци и Вук Караџић), нама се намеће питање: зашто не би могли и Словенци поћи за примером хрватских чакаваца и кајкаваца 2 Кајкавско наречје у Хрватској скоро је идентично са словеначким језиком, особито са његовим источним наречјима, Загребачки Илирци то су и очекивали, и нашло се је

132