Nova Evropa

и осим Станка Браза Словенаца који су пристајали уз Илирце, Али све су то били само незнатни покушаји, који нису успели; па нису ни могли да успеју, будући да су Словенци, већ сами међусобом расцепкани по разним земљама, политички и културно били сасвим одвојени од Хрвата и Срба, те у својој средини нису имали никакових штокаваца од којих би се могли учити новоме књижевном језику, То је учинио једини Враз, који се је и преселио у Загреб, када није могао источно-штајерску словенштину дићи на литерарни престо проти књижевном језику, који су стварали Крањци од 16, столећа па даље, И сам Враз, који је и спавао са Вуковим народним песмама под узглављем, није никад потпуно научио штокавски, те је управо трагичан пример песника који се није могао сасвим развити зато што ни у млађим ни у старијим годинама није имао свога природнога књижевног језика,

Криво је, дакле, по мом мишљењу, кад се каже, да бин Словенци писали данас српско-хрватским језиком, да је „победио“ Станко Враз а не Прешерн, Прешерн није никога победио, већ је само остао у својој средини; он је спевао већи део својих песама, и дигао словеначку уметничку поезију у алманаху „Крањска Чбелица" (1830—1833) одмах на европску висину, пре Гајевих „Новина“ и пре „Данице“, Враз је могао од Прешерна само да научи, па и јесте веома много научио. С друге стране, имао је и илиризам великог утицаја на развитак словеначког књижевног језика, па и саме књижевности, тако да је „победио“ и Враз уколико је то онда било могуће,

,

Тако то стоји за прошлост, Историјске и политичке прилике, особито после дуализма, спречиле су Словенце да се и они књижевно уједине са Хрватима и Србима. Али, ако то није ишло под туђинском Аустријом, зашто не би ишло у слободној Југославији 7 Нажалост, ни сад још ствар није сасвим зрела, па су прилике у једном правцу данас још и горе, Пре су сви Словенци живели бар у једној држави, док је данас велик и најбољи њихов. део под Италијом, а леп број и под Аустријом, (Пук у Корушкој није још доста надцијонално просвећен, те се је код њега управо тиме највише и агитирало, да не иде у Србију и не да се посрбити!) Из обзира већ на те Словенце изван наше државе не може, дакле, бити говора о томе да би се напустио, или напуштао, словеначки књижевни језик; тиме би се слабили загранични Словенци, те нашим противницима давало у руке најаче оружје противу наше државе, То су одмах и осетили талијански Словенци, и њихов вођа Др, Јосип Вилфан написао је у „Словенском Правнику“ (1921) чланак „Језиковно право в устави“, у којем тражи за словеначки тери-

ториј потпуну равноправност словеначкога језика, те истиче, |

да ова у уставу није осигурана, јер, каже, „такозвани српскохрватски-словеначки државни језик, у теорији, биће у пракси само српско-хрватски језик“, Морам признати, да су и мени долазиле овакве мисли, особито кад сам видео, како се важна начелна питања решавају код нас још увек са становишта политичке тактике и тајне дипломације, Ипак држим да нема разлога за узнемири-

~

133