Nova Evropa

тања многих наших народних мелодија, то је, познавање римског корала, и старих црквених начина, који су заправо стари грчки глазбени начини. Жганец је имао прилике слушати мелодије тих начина у првостолној цркви, те се уживјети у њихов дух. Код глазбеног студија. подани су му били хармонијски темељи и принципи, на којима почива структура тих начина. (Акустичке и хармонијске принципе, на којима. се оснивају корални начини, изложио сам у чланку: »Розџје !гдапја МаНсапае«, у ч« вопису »Света Цецилија« 1918). Течајем студија познао је везу која. постоји између старих црквених (грчких) глазбених начина и многих наших народних мелодија, за. које је Кухач мислио да су остаци старе грчке главбе. Упозорен је дакле на, то, да то није специјално грчка, глазба, ного да и други примитивни народи имају мелодија у тим начинима, које би можда најбоље било назвати натуралистичким глазбеним начинима. Таква приправа у школовању омогућила је онда Жтанцу да и међимурске мелодије исправно схвати и у правој опреми изда, а исто тако да, право схвата и мелодије других наших крајева, и то и њих саме и њихов тоналитет (н. пр. мелодије из Иотре). У том погледу дакле има, „Коганец често већу сигурност него и сам Куба, који је имао ванредну спрему У сакупљању народних словенских мелодија.

Прву књижицу међимурских пјесама издао је Жганец године 1916. Та, је књижица побудила велику сензадију. Разлога је тому било више. Понајприје су еви били фрапирани зато што су осјетили да. је Међимурје, по својим мелодијама, готово један свијет за. себе, и то свијет којега, је Кора“ нец први открио нашему народу. Но код поближега упознавања тих мелодија, сви су били изненађени и великим богатством и разноликошћу, а већином и оригиналношћу њиховом. То су били нутарњи разлози сензадије, док је музичка опрема, (једноставна али карактеристична хармонизадија) јасно представила тоналитете тих мелодија и глазбених начина, који су нашој музикалној публици још увијек слабо познати, пак је та, вањска техничка страна дјела, такођер узроковала пријатно изненађење и задовољство. — Осим сензадије стекла је књижица и велико признање за самог издавача, јер несамо да су понајбољи пјевачки зборови многе од тих занимљивих и красних пјесмица изводили на својим концертима, него су сви познаваоци ствари одмах опазили и констатовали ванредну фолклористичку вриједност и важност тога дјела. Многе од тих мелодија показале су, у којој мјери је дух сусједних народа дјеловао на Међимурце. Тако се, напримјер код ритма, више него што бисмо и жељели, осјећа дјеловање мамарске музике на међимурске мелодије; док се опет на граници Међимурја и Штајерске запажа уплив пучке музике која се чује У Штајерској, гдје су дјеловали равни други утјецаји (нарочито њемачки). Али ни то није толико важно, што су се опазили туђински упливи на, меЂимурске мелодије, колико је важније, да се утврдила сличност великог дијела мелодија са најивним старијим мелодијама других наших Кајкавских крајева; што је уосталом и природно, будући да и Међимурци припадају кајкавској скупини. Још је можда важније што се опазило, да многв међимурске мелодије, по своме ритму, сјећају на, ритме словачких пјесама, а према томе и малоруских које су у многом погледу сродне са словачкима. Занимљиво је, да. је у тој првој књизи било мелодија потпуно сличних са малорускима и украјинскима, несамо по ритму него и по ме

91