Nova Evropa

би онда, у бољим данима, кретали у било који велики град словенски крцати влакови пјевача на прву свесловенску пјевачку утакмицу — каковој је она чешка у Прагу била тек блиједа прилика — било OH. TO. HO Haпијонални догађај већ свјетски догађај првога реда. Ту би се огледали само најизабранији од изабраних, и у племенитој утакмици дотјерали бисмо репродуктивним умијећем до крајњих граница музичке умјетности. Морао би нас признати Запад, и цијели свијет. Култура, Свесловенства дала би лијепе, једре, и величајне приносе култури цијелога, човјечанства.

Говорим у кондицијоналу, а требало би да говорим у. будућем: времену, јер ја вјерујем у потребу, у могућност, и у остварење велике 32 мисли, а за ту вјеру имам да. захвалим Дру. Јержабеку, који умије пробудити вјеру у такове високе идеале.

(Све оне ситничаве распре и узроци трвењу и хрвању, што- у ријечима и чинима, дипломата и политичара порасту до големих протега, нестаће у племенитој утакмици, у благородном надметању умних сила, а (весловенски Шјевачки Савез бити ће само једна карика, на ономе ланцу који he везивати народе у заједничком прегнућу за највишим циљем свељудеке културе.

Божидар Штпрола.

Jevrejski glazbenici ı jevrejska narodna pesma, 1

U muzičkim analima prošloga veka može se naići па mnoga imena istaknutih glazbenika Jevreja, ili bar jevrejskog porekla, Za Lritičko prosudjivanje dela ovih glazbenika sporedno je, da li su oni ostali verni tradicijonalhom jevrejstvu, ili su formalno s njim razrešili sve veze, Bitna je sadržina njihovih tvorevina, Ta sadržina nije jevrejska, pored svih muzičko-antisemitskhkih tvrdnja Vagnerovih, i Čamberlenovih rasnih predrasuda. Jevrejski kompozitori ne čine зуо-

jim tvorevinama izvesnu posebice opredeljenu skupinu, kao naprimer Rusi, Česi, ili Skandinavci,

Ма росе ки ргобова veka, najveći medju njima bio je Mendelson, On je ujedno jedini romantik, a po formalnom savršenstvu klasik, kod kojega se može pozitivno da utvrdi uticaj sinagogalne melodike (u drugom stavku Škotske Simfonije, Adagio u a-molu, Introdukcija zadnjem stavku Vijolinskog Koncerta, i t. d,), Ovi primeri, medjutim, ne mogu se označiti značajnima po njegovu skladbu, te se radi ovih slučajeva poistovetovati s nacijonalno-umetničkom glazbom Jevreja, kao što se to može ustvrditi naprimer kod češke muzike, Kod Mendelsona su našli ovi motivi svesnt ili nesvesnu upotrebu kao romantički kurijozumi, паде Mendelson i svoj »Deutsches Volkslie d«, iako se ovaj ne može da poredi naprimer sa »S on ntags am Rhein« od Šumana, Mendelsonu taj »Volkslied« ne izvire iz duše, nije nesvestan izraz nego samo muzička tema, dok kod