Nova Evropa

Politički pregled. Pitanje Moreuza.

| _ Retko je u diplomatskoj istoriji, pa i u medjunarodnom pravu, jedno pitanje došlo do tako neočekivano ogromnog značaja kao što je pitanje Dardanelskih Moreuza, Na prvi pogled, naime, izgleda da je to pitanje prosto, i da su njime zainteresovane samo Turska i Rusija: Turska zato, što je ona od vajkada smatrala Dardanele i Bosfor za svoje teritorijalne vode, koje okružuju njeno zemljište i koje svojom širinom — mestimice od manje nego iri morske milje — odSovaraju u tom pogledu uslovima medjunarodnog prava i u njegovoj najstarijoj redakciji ; a Rusija zato, što se od vajkada slagala s takim shvatanjem Turske, jer joj je stalo bilo do toga da «njena jedina vrata na jugu ostanu otvorena, Medjutim, dovoljno je da su dve zainteresovane države u jednom pitanju raznog mišljenja pa da ono postane od opšte političke važnosti, osobito kad se jedan od dva kontrahenta ne smatra punovažnim „činiocem u medjunarodnopravnom smislu, Dok je Crno More bilo tursko more, turski su sultani zatvarali moreuze kad se njima svidjalo; ali od onog časa kada su izgubili jedan deo njegovih obala, kada je dakle Crno More postalo slobodno, Rusija je došla u sukob sa Turskom, stavljajući zahtev dase moreuzi i za njene ratne ladje otvore i, kao u svima pitanjima koja interesuju Tursku, umešale su se onda, često baš njenim zauzimanjem, velike evropske sile, stavljajući se ćas uz nju, čas protiv nje, Tako je u ovom pitanju izjavila svoje interesovanje pre svega Velika Britanija kada je, već 1809, sklopila bila sa Turskom ugovor, da se staro pravilo o zabrani prolaza ratnih ladja kroz moreuze uvek i od svih država ima respektovati., Docnije, u miru od Unkjar-Iskelesi {1833), Rusija je, istina, sebi i svojim ratnim ladjama osigurala prolaz kroz moreuze pod izvesnim uslovima, ali ona to stanje stvari nije mogla dugo da održi, jer je u Londonskom Ugovoru (1840), i u zapisnicima Londonske Konferencije (1841), koje je i Rusija potpisala, pravo sultana da zatvori motreuze za ratne ladje pretvoreno u dužnost, štaviše u Pariskom miru (1856), kojim je završen Krimski rat, neutralizovano je Crno More, it. j. zabranjeni su po njemu plovidba i držanje ratnog brodovlja, tako da Rusija nije mogla ni po svojim crnomorskim lukama da drži druge ratne ladje osim brodova za pomorsku policiju i stacijonera kod Carigrada, Rusija je, medjutim, vrebala priliku da se poništi ta obaveza, i kad je Bizmark trebao da u ratu sa Francuzima [1870—71) štitt Nemačkoj ledja od Bajstova revanža za 1866, onda je Gorčakov obezbedio sebi pomoć nemačkog kancelara, koji se 1871 u Londonskom Ugovoru s uspehom založio za ukidanje neutralizacije Crnog Mora, Ali su moreuzi i dalje ostali zatvoreni, i to je načelo priznato i 1878 u Berlinskom Ugovoru, To je načelo Rusija onda, u devedesetim godinama prošlog stoleća, počela da izigrava na taj način, da je sporazumno sa sultanom prvo ladje svoje

52