Nova Evropa

и у опреци са најпримитивнијим појмовима самоуправе. Надзор над опћинама и њиховим пословима вршио би срески поглавар, који може у свако доба прегледати рад опћинских управа, њених органа и благајна, забранити извршење одлука опћинских вијећа, разрјешити дужности начелника и цијелу управу, и предложити Министарству да распусти заступства. Срески поглавар одобрава, по томе нацрту, буџете и обрачуне опћине, те рјешава жалбе противу одлука опћинских вијећа. Ако се овом придода, да по овом Закону опћине смију склапати само дугорочне зајмове, а за покриће својих расхода да могу употријебити само редовне приходе опћинске имовине, онда је јасно да овакав закон значи пропаст и просто бирократизовање свих наших градских заступстава, којима ће бити онемогућен сваки рад око напретка и развитка наших градова на велику штету читаве државе.

Интересантно је, да се ово етатизирање и бирократизовање наших опћина, уз тотално укинуће њихове слободе и самоуправе, проводи успркос одредаба Устава, по којему су одређене среске и обласне скупштине као виша самоуправна тијела, дакле као надзорне власти наших опћина, Нови закон, одузимајући овим вишим самоуправним властима сваку ингеренцију над опћинама, подвргава их надзору и утицају среских поглавара, непредвиђајући начине и средства с помоћу којих би се оне могле отети и одбранити од самовоље и од одлука чиновника, који би — непознавајући ни традиције, ни потребе, ни прилике, ни живот наших градова — могли свијесно или несвијесно укочити цио напредак и развитак опћина несамо на штету наших приморских градова већ и читаве државе.

Буде ли овај нацрт закона о опћинама прихваћен и санкцијонисан, неће у далматинским градовима остати ни спомена о њиховој тисућљетној самоуправи и опћинској автономији, што ће у доба развиканог самоуправног система бити несамо један груб анахронизам већ и једно велико зло. Градовима треба дати што ширу опћинску автономију — наравно у границама Устава —, ако се жели њихов напредак и развитак у интересу народа и државе, Живот далматинских градова у прошлим вијековима најбоље доказује оправданост овог управног система, коју уосталом потврђује и модерни живот градова у оним државама у којима је овај систем на снази.

Треба омогућити далматинским градовима, да у народној држави развију ону дјелатност и достигну онај сјај што су га имали у временима широких самоуправа. Успјехе самоуправе наших градова биљежи историја, а она је ипак најбоља савјетница свих државника, који би се морали чувати да не униште оно што су стољећа створила.

Рт, Иво Тартаља,

начелник Сплита,

72