Nova Evropa

Пољопривреда у Бугарској.

Од целокупног броја бугарског становништва 75%0 је земљорадник; од активног становништва — 80% је ангажовано у земљорадничкој производњи. Од општег прихода државе, пољопривредна производња даје више од 90%/0; а од уложених средстава у привреди, она средства која су уложена у пољопривредну производњу далеко су већа од оних уложених у индустријска предузећа. Под таковим условима, Бугарска је земљорадничка земља раг ехсеПепсе,

Опште се може рећи, да је земља у Бугарској равномерно раздељена; великих поседа и великих економија, ако се не узме обзир државна својина, готово и нема, Закон за „1,3. С" (радно пољопривредно господарство) ограничио је максималан земљораднички посед на 300 декара; а ако је рацијонално вођен, до 2.000 декара, Велики број поседа, по простору који обрађују, спада у ред малих поседа (од 75 до 150 декара),

У центру производње, као пољопривредне јединице стоје житарице. Њима припада уопште главно место међу културним биљкама у држави, На целокупном обрађеном простору у држави било је, године 1926, овај сразмер: житарица 59.27%/0, индустријске биљке — 2.169/0, варива — 1.80%/0, кромпири — 0,24%, бостан — 0,73%о, поврће — 0.28%%, крма 14.220, лоза — 1.50%0, воћњаци —- 0.35%/, дудови насади 0,06%, ружа — 0,13% У погледу земљорадње ушла је Бугарска, за последњих година, у веома занимљиву фазу: пољопривредна продукција почела се интензификовати; ледине је све мање, Тако је, например, године 1917 од целе оранице било 31.89%0 угара, а 1925 већ само 17.96%, На крчевини се саде варива, индустријске биљке, и крма.

Општи износ пољопривредних продуката дао је, за године 1921—1925, просечно 610,420.915 златних лева, Највећи део ове суме отпада на житарице, од којих се произнос цени на 401,850.354 з, л., дакле целе две трећине износа укупне продукције, Друго место заузима крма — 69,000.573 лева, и то уопште; док само сено са ливада доноси 46,760.424 лева, Треће место припада уљеним и индустријским биљкама, са сумом од 68,453,160 з, л.. Приход од лозе износио је 34,918,068 з, л..

Варива су дала 11,135.683, бостан — 6,808.999, поврће 6,416.579, воћвњаци — 6,549.739, ружа —- 1,735.687, и напокон дуд — 800.051 златних лева. По цени, прво место у произ-

водњи припада свакако пшеници, која је досегла средњу суму од 171,365.872. златних лева, Друго место припада кукурузу (са сумом од 74,395,572 3, л.), док је духан тек на трећем месту (са сумом од 56,310.106 з, л.); даље-по реду долазе: раж, сено са сенокоса, јечам, 306, пасуљ, конопља, ит, д.,

168 ·