Nova Evropa

još ponajprije u Kranjskoj Gori. Bohinjska idila starih slovenskih bogova raspršava se kao san ispred ovih orijaških groтада, Које su tu nagomilali i navaljali titani u silnom boju za svoju vrhovnu vlast, Ali ovi grobovi nisu mrtvi, — život teče u njima i nad njima, i taj život udiše čovjek u svoju dušu da izraste i drčevilo se prihvati nepoznate moći, koja da podiže orijaškom snagom i poziva na borbu, na neumoljivu borbu s čovječjom sudbinom, I pobijediće, ako shvati život i зпаби Кој ustaju iz grobova umrlih i zasutih titana ,,. ; OCR OJ Josip Vandđot. .

Блед и околица,

Тамо где се Јулијски Алпи последњи пут уздижу до знатних висина, и досижу у праоцу Триглаву свој највећи успон, пре него што ће полако прећи у крашко тле, — тамо се скрива у малој удубини један од најдрагоценијих бисера југословенске земље и алпинског света уопште. То је од песника толико опевано Бледско Језеро, на чијим се бреговима протеже данас већ светски познато летовалиште и лечилиште Блед. Близина Јадранскога Мора, које је у зрачној црти удаљено једва 90 км, доноси тој већ изразито алпинској покрајини топли дах југа, што нарочито угодно делује на њене временске и климатске прилике. Окрепљујући мирисави планински зрак спушта се с високих гора над бледски кут, а суседство Јадрана одузима му оштрину и леден дах снежних брда. Мада једно од најмањих алпских језера, ипак је Бледско Језеро богата ризница јединствених красота, што их је природа овуд с толико дарежљивости излила као готово нигде у Европи, барем не на тако маденом делићу земље.

Готово по сред средине дражесног језера издиже се зелен оточић, на којем је, у прадавним временима — кад су Словенци још били многобошци =—, стајало светилиште словеначке богиње Живе. Црквица Мајке Божје, која. данас стоји на том месту, саграђена је у 17. столећу. К њој воде са две стране по 99 широких камених степеница. Читаве војске побожних ходочасника похађају сваке године тај тихи божји храм, да подастру своје молбе и тешкоће Богородици. Непрестано пева с високих прозора своју сребрну песму »звоно жеља«; легенда наиме прича, да се ономе ко у побожној сабраности потегне за уже и измами звону гласове испуњава свака жеља, те отуд стално брујање брончанога гласа. — На стрмој литици покрај Језера краљује

287