Nova Evropa

i kavana, mogu se naći i ugšodni privaini stanovi po srazmerno veoma jeftinoj ceni, Grad ima svoj orkestar koji se stara za muziku i zabavu brojnih gostiju, » Tujsko-prometno Društvo« postoji i u Kamniku; a ima i podružnica Slovenačkog Planinarskog Društva {za veće ture), U Ljubljani daje sva obaveštenja »Риник« (Пипајзка Сезта),

У А. Р.

ALOJZ KRAIGHER:

SLOVENSKE GORICE.

Prošao sam bio broz jedno veće selo. Crhva, župni dom, šbola, gostionica, i #твоота, — gofovo da se ne bi moglo ni nazuvafi selom. Opazio sam, da narod ovde uopće i ne živi rado po selima. Seljačbe buće rasturene su po goricama i Dregovima, feb fa i famo poneha uz cestu. Zato je sav predeo faho idiličan. Nisbi Drežuljci, na severnoj sfrani obrasli su šumama, a na Južnoj prehriveni vinogradima, livadama, i poljima. Obilje voćnjabđ, a potpuna oshudica onih prostranih pašnjahđ i neobradjenih njivđ na Poje smo folibo navibli mi južni Slovenci. Mesto foga prostrane, Pao sfol glatbe, senoboše po таотсата, fu i tamo malo močuvarne, ali ipab plodne i bujne. MMajušna rečica medju brežuljcima, sitan poločić hoji teče leno i nemarno, gotovo bez pada, a ipaP иза зре 10 тота ferati na svaha fri-četiri pušbometa ро питјаfurnu vodenicu. SvabPi реда zemlje obradjen je i isborišćen. Seljab je voli i neguje; zida si dom posred poseda, da mu bude lepše i bliže ruci delo i spremanje. I gradi si ščospodarshe zgrade Које su veće i udobnije nego njegov vlasfifi sbromni stan. Stoci neha je ugodno i pribladno, a čoveb se već sfisne za nuždu.

Kao raj čini fi se ovaj Pomadičab naše zemlje gde su livade faho šareno zasejane zvončićima, hrasuljcima, i lesandrama, gde se šepure voćbe sa svojim bogatim, bleštavim cuefovima, i gde se

TUeće smeje u зројет зреЖет i veselom zelenilu. Plodnost te ohružuje odasvud, i priča fi o blagostanju i zadovoljsfvu...

Dan je hrasan. Sunce je i samo veselo, a zrab je Pao omamljen od njega. Drveće se smeje u svežem zelenilu i livade blibću u punom cvafu. Ma udaljenim vrhovima leži zgusnuf vazduh po= put vela. Bele bućice zdravljaju iz njega, i beli zvonici. Visobe fopole dižu se u nebo, ovde u dvoje, famo u čitavim redovima. Vithe i fanbe Pao čempresi — narod za njih haže »palme« daju predelu naročit čar. Kao čežnje su, stostrube, hiljadostrube.

Čežnje ovih nisbih, gotovo pogurenih бтегшјаћа Рој! žude gore u visine.

313