Nova Evropa

('h, deo palca). U našim metričkim merama, jedna linija ravna je dva-i-po milimetra, Kada je zavodjen metrički sistem (пагаštaj naših očeva), kao najmanja jedinica dužine uzet je milimetar, koji iznosi ',„ 'deo metra, Ali je za proučavanje objekata posmatranih na mikroskopu milimetar bio i suviše velik, pa se javila potreba za uvodjenjem nove jedinice — mikrona, ravnog '|,o delu milimetra: veličina bakterija, čelijinih zrnaca, i druđih mikroskopskih objekata, obično se danas meri mikronima, Razvićem tehnike, koja zahteva sve preciznije sprave, mera na mikrone uvedema je i u tehnologiju, i to nesamo za konstrukciju naročito preciznih mehanizama (kao što je hronometar, ili neke fizičke sprave), već i za izradu pojedinih delova automobilskih i aeroplanskih motora. Mikroskopska tehnika, medjutim, pri postepenom usavršavanju mikroskopa, traži već još manje jedinice mer4, te se sada pri radu bakterijologa i histolog4 uzima u račun ı jedan mi limikron ('h, deo mikrona]. Još do nedavna, svako telo ravno mikronu bilo je, kao suviše malo i golom oku nevidljivo, nepristupačno ljudima; a danas merimo i njegove hiljadite delove! Pronalazak profesora Gjušmondija — ultramikroskop, i još više nedavno iskonstrujisani takozvani »luminiscens«-mikroskop, nesumnjivo će jako proširiti mogućnost poznavanja malog; ali već i sada, čisto naučna ieoretska razlaganja hemije i matematike idu mnogo dalje od naših mogućnosti optičkog posmatranja čak i s pomoću najfinijih зргама, Imamo tako već potpuno jasne pojmove o veličini nevidljivih molekula, atoma, pa čak i njegovih delova. Savremena nauka se ne zadovoljava podacima biologije, koja uči da je, naprimer, Slava muške oplodne ćelije — spermatozoida — уеlika četiri mikrona: biohemija vrlo precizno odredjuje danas, da se ova majušna glavica, koja je nosilac svih naslednih osobina oca, sastoji otprilike iz 70 milijona molekula belančevine; a belančevinasti molekuli su najkrupniji od svih poznatih molekula, i svaki se sastoji iz mnogo hiljada atoma organskih elememata (azot, kisik, vodik, ugljik, i sumpor). Veličina bakterije, i maročito njenih spojeva, meri se na mikrone i milimikrone; ali i najmanje od nama poznatih bakterija imaju u toj svojoj grudvici žive materije najmanje po milijon molekula belančevine; molekuli belančevine iz koje se sastoji, naprimer, belance kokošjeg jajeta sadrži oko 650 atoma (približno 206 atoma uigljika, 52 atoma azota, 66 kisika, 324 vodika, i 2 atoma sumpora). Po najnovijim istraživanjima Žake i Hilnera, belančevinasto telo — »hemoglobin« (sastavni deo crvenih krvnih zrnaca — eritrocita) — sastoji se iz krupnih molekula od kojih svaki sadrži po 16670 atoma, Naše poznavanje maloga, koje dopire daleko iza onog što možemo videti na miltroskopu, prošireno je i na proučavanju najmanje čestice materije — atoma: danas

znamo, da atom, koji Je uvek smatran za najmanji deo materije

176