Nova Evropa

'О МЕЂУНАРОДНОЈ МИСЛИ. ___ i | „Измјена међународне мисли јединш је могући спас свијета.“

JOHN GALSWORTHY:

Онима који су до године 1914 вјеровали у дружевно и пристојно држање међу људима, рат, и мир који је за њим слиједио, донијели су разочарање. Рат је те људе, који су се бавили хуманијим пословима и уопће слабо познавали праву борбу за опстанак, тргнуо иза сна. Остало човјечанство није се нарочито зачудило — дневно се дешавало да човјек уништи човјека, а кад се то вршило колективно није осјетило да се ишта битно измијенило. Било је страшно, али природно. Ово можда није популарно схватање живота, али је истинито. Просјечни живот је дуга борба; успјех једног човјека је пораз другога; сарадња и правда су само палијативна средства основног и немилосрдног натјецања. Разочарање оне неколицине не би било тако важно, да они случајно нису представљали нерве и глас заједнице. Њихове историје, пјесме, романи, драме, слике, расправе и говори, били су израз онога што се зове цивилизација. А разочарани филозофи, иако су много ближе истини живота, можда су за исто толико мање корисни људској природи. Није потребно подсјећати на истину која је увијек с нама, али треба непрестано наглашавати, да истина може бити корисна, иако је непријатна, а уз напор евентуално и постати мање непријатна. Иако бисмо морали гледати чињеницама у очи, ипак је надахнуће бит етичке филозофије.

Штета је, дакле, што филозофија само додирује суштину ствари (или је барем до недавна то чинила); што умјетност избјегава живот, и приказује мјешавине форама и боја које не значе ништа; што је књижевност увучена у себе, или распојасана; што има више наде да ће знаност усавршити отровне гасове него елиминирати дим угљена или излије-

чити рак; што религија показује склоност да сакрије главу. под крило спиритуализма; и што, коначно, постоји нека вр-.

ста напуштања вјере у живот. Спорт, који још високо вије

заставом идеализма, можда је најпозитивнија сила у са-.

дашњем свијету. Ту још влада дух правила и поштовања према противнику, без обзира на исход борбе. Ако икад спортски »кшт-рау« дух завлада међународним пословима,

тада ће се дивља сила, ко ја сад тамо влада, повући, а људски.

живот изронити по први пут из џунгле. Гледајући свијету у очи, видимо лијепу збрку. Под тан-

ком политуром — понекад и без политуре — обзира према.

50:

a