Nova Evropa

цивилизацији, све земље, велике и мале, иду за сво ЈИМ ЦИљевима, гурајући се да изнова саграде своју кућу у спаљеном селу. Једино страх од горег метежа, од повратка смрти и куге, сили народе на компромис мира. Какви су изгледи за помирљивији дух

»Измјена међународне мисли је једини могући спас свијета«, — ове ријечи Томаса Хардија (Thomas Hardy) rako су истините да неће бити на одмет бацити поглед на средства која нам стоје на расположењу за измјену међународне мисли. »Стални Суд Међународне Правде«; »Друштво Народа«; »Пан-Амерички Конгрес«; нека удружења међу појеДиниМ народима, не без натрухе личног интереса; спорадичне међународне конференције у вези са појединачним интересима; и друштва као што су Којагу ЈтетпаНопа!, Међународно Удружење Студената, и Р. Е. М.-клуб, међународно удружење писаца са пријатељским циљевима али без политичких интенција. То су отприлике сва наша средства; а Људи их не схваћају баш најозбиљније. Па ипак изгледа да је од неке важности спасење свијета у коме сви живимо. Зашто се, дакле, не посвећује више пажње јединим постојећим средствима за спаср Изговор гласи отприлике овако: сила је одувијек управљала људским животом — и увијек ће тако бити. Утакмица је прирођена. Сарадња и правда успијевају, додуше, да у извјесним заједницама сведу на минимум одурније форме злочина; али само зато што јавно мнијење у извјесним за једницама даје тим заједницама снагу којој се поједини преступник не може супротставити. Око читавих народа нема таквих граница, ни јавног мишљења, ни силе која би осигурала уздржавање по јединих народа од злочина, — ако се уопће може назвати злочином прекршај закона који нису утврђени. 1

Ово је просјечно тврдоглаво гледиште у садашње вријеме. Ако оно и даље буде превладавало, нема спаса за свијет. »Зашто нерг« — одговара тврдоглави. »То је увијек било гледиште, а свијет је и даље постојао.« Да! Али за посљедњих неколико година настала је огромна промјена. у условима егзистенције, — промјена које људи још нису потпуно свјесни Деструктивна 3HaHO.CT уза предовала је изван свих размјера. Она се тако брзо развија, да свако неодговорно наглашавање нацијонал-. них права или интереса доводи свијет замјерно ближе пропасти. Нема никакве сумње да разорне силе журно напредују на рачун сила стварања и конструкције. У старо доба, био је потребан Т ридесетгодишњи Рат да исцрпе један наРод; скоро ће бити (ако већ и није) могуће исцрпсти један народ за недјељу дана разоривши му велике градове из ваздуха. Освојење ваздуха, које су тако весело поздравили

51 . _