Nova Evropa

штровића. Наш вајар слушао је у детињству ту песму од своје бабе, и сад је, после четрдесет година, саопштио њен текст, који се овде штампа. Г. Мурко је написао један врло одушевљен приказ ове брошуре (прилог „Прашкој Преси" бр. 16. о. г.), и даје велики значај г. Мештровићевој версији „Хасан-агинице". Што се нас тиче, ми такођер приписујемо значај тој версији, и нарочито по томе од кога она долази. Ми бисмо само приметили, да би боље било да је сам г. Мештровић дао рачуна о својој версији а не да то у његово име учини уредник часописа; г. Мештровић би нам у том случају сигурно дао више обавештења која су нам потребна а која узалуд тражимо у уредникову чланку. Ја бих, например, питао ово. Ако ви знате једну песму из детињства а доцније сте је читали, и то више пута, у Вука и иначе, да ли је ви можете памтити онако како сте је пови пут чули2 Јесте ли сигурни да у вашем памћењу није освојила која реминисценција из читања2 .,.

Хвала Г. Поповићу на комплименту за издање брошуре у фолију (који уосталом имамо да поштено поделимо са издавачима ове брошуре, загребачком »Типографијом« и њеним равнатељем Г. Новаком); али, по дужности, морамо да скренемо пажњу Г. Поповићу на пропуст који је овде учинио, огрешивши се о правило, које сам исповеда, да — као стручњак — треба да прати »све нове радове како се који појављује«. Јер очигледно, у овом случају, он није видео нашег чланка » Хасанагиница у народу (Мештровићева верзија)«, у којем је први пут објављена Мештровићева верзија, те о којем и говори онај »одушевљени приказ« проф. Мурка у »Прашкој Преси«; он је видео само »брошуру у фолију« (коју није ни издала »Нова Европа«), објављену као »Спомен-лист«, нарочито издање (у 120 примерака), за сврхе изложбе »Соефће за der Buchkunst der V/elt« у Лајпдигу (штампана као рукопис), у којој има свега један мој кратак чланак (на немачком) о Хасанагиници и новој Мештровићевој верзији (са текстовима). А сама ствар, сва потребна обавештења, цео »рачун« о Мештровићевој верзији, налази се у оном мом чланку у »Новој Европи« (Гетеов Број, за март 1932), која је такођер изашла и као брошура (са посебним омотом на коме је снимак Мештровићева »Гетеа«). Да је Павле Поповић видео и имао у рукама ту брошуру, он поуздано не би постављао она питања, на која је тамо исцрпно одговорено, па вероватно не би ни имао да примети: »да би боље било да је сам г. Мештровић дао рачуна о својој версији а не да то у његово име учини уредник часописа«, јер би нашао да је сам Мештровић дао Рачуна о својој верзији, а да је »уредник часописа« само верно и тачно изнео све што је Мештровић о томе имао да каже. Загонетно је да Павле Поповић, који ипак не може а да не зна да дотични »уред-

73