Nova Evropa

u rimsko doba trosložne stope bile većma cijenjene od dvosložnih, pa se distisi Ovidija i Tibula smatraju gladjima sa više trosložnih stopa nego Propercijevi, dok Propercije naikriljuje ovu dvojicu bogatstvom i dubinom motivš i iskrenošću pjesničke misli. Apsurdno je što g, Ćurčin zahtijeva od prevodilaca percentuaciju trosložnih stop4, dok se od prevodioca prije svega mora tražiti što veća vjernost sadržaju originala, G. Ćurčin tvrdi da mu se čini, da sam preveo стјејоба Рторегсјја, 1; себа 5е najbolje vidi da on Propercija nije u originalu ni čitao, Jer bi inače znao Фа li sam preveo čitavoga Propercija ili nisam, G, Ćurčin tvrdi, da mi je knjiga debela i neukusno opremljena, da nisam bogodan, da u prijevodu praznoslovim i da se ispomažem krnjim i kusim rečima [nije li to 8. Ćurčinovo praznoslovlje?), usklicima i uzvičicama, Medjutim 5. Сигет ne citira nijednoga stiha da to pokuša dokazati, niti uporedjuje ma koji stih sa originalom, da se vidi ima li zaista takvih Tiječi u originalu i u prijevodu, ili samo u jednome od njih, i postoji li potpuna vjernost prijevoda sa originalom, Sve u svemu: konstatujem da je 8, Ćurčinova ocjena, koja ne počiva na znanju metrike i prozodike, skroz površna, samovoljna i subjektivna, i da su po njeđovu mišljenju donekle uspjeli prijevodi samo oni koje je on štampao u »Novoj Evropi«,

Budući da je metrika jedna suptilna stvar, koja iziskuje stručno znanje, i budući da sam o njoj — u vezi sa stihovima naših liričara i naše narodne poezije — već u više navrata pisao, a nisam se odrekao da i u buduće o njoj pišem, to smatram potrebnim da pred našom čitalačkom publikom pokažem neosnovanost i konfuznost onoga što piše u prednjoj belešci, iako će i nestručan pažljiviji čitalac lako uočiti, da se ova »elementarna poduka u metrici« Dra. Slavka Teklića (koju je tako predusretljivo naknadno usvojio, kao jedan od svojih glavnih »razloga«, u Binozinoj »kronici naše kulture« toliko pismeni Vevzek) sastoji iz hrpe reči i rečenicA koje nikoga ničemu ne poučavaju, a ponajmanje služe odbrani stiha u njeđovu prevodu Geteovih »Rimskih Elegija«, Jer, pre svega, u onim svojim člancima {u »Novoj Evropi« za maj i za avgust 1932), ja pišem o stihu Geteovih »Rimskih Elegija« i njihovih prevoda kod nas; a Dr, Teklić — u gornjoj belešci — prolazi mimo Geteovih stihova, pa govori samo o metrici antičkih pesnika, koju ja tek uzgredno dodirujem, 1 drugo: što se tiče metričkih činjenica {odnosa i broja slogova, i ostaloga) u heksametrima i pentametrima, i uopšte u elegijskom stihu (distihu), i kod antičkih (grčkih i Timskih) pesnika i kod njihovih nemačkih poslednik4, ja se kako izrečno i na više mesta ističem — držim једпоба od najpoznatijih nemačkih metričar4, profesora J. Minora (kod kojega sam se i sam učio metrici), pa preporučujem Dru. Tekliću, da svoju »elementarnu poduku« uputi na njegovu adresu, i s njime raspravi »apsurdne« zahteve koje je kod mene u tom pogledu našao, Ja ću mu prvi čestitati ako uspe, naprimer, da — protiv

77