Nova Evropa

Minora i cele savremene metrike — dokaže ono što u svojoj belešci kaže o dvosložnim i frosložnim stopama »već u rimsko doba«; ili ono što priča, sisajući iz prstiju, o »muškim leontinskim« {valjda »leoninskim«) slikovima u pentametru!,,. Ali dotle, moram povući što sam rekao, u svojoj prvoj oceni, da Dr. Teklić »dobro poznaje« metre elegičara i pesnika antike, i moram prekinuti s njim svaku diskusiju o ovom predmetu.

Samo ću još šanuti na uho Dru. Tekliću, zašto sam na onom mestu u svojoj oceni njegove debele knjige rekao, da je on »kako se čini, preveo celoša Propercija«. Da je ovaj uzbudljivi prevodilac »najvećeg trijumvira ljubavi«, i »leontinski« poklonik svih ostalih »antičkih lira i satir4«, ma i blizu toliko dovitljiv koliko je osetljiv na kritiku, on bi se i sam jadu dosetio, pa me ne bi vukao za jezik. Jer to je bar jasno, možda jedino, i iz njeбоуа ргедбоуота »dradim čitaocima« ı iz »ршјебједа задтгаја«, da je on ргеуео »рогрипоба Рторегаја«, ра па — да to saznam — odista nije trebalo čitati ili nečitati Propercija »u отбтаји« ! Nego ја sam, štedeći ga namerno u onoj prvoj oceni, боуого пеodredjeno, da se ne bih morao dotaći onoga što je sasvim nejasno i iz predgovora i iz predleda sadržine {a što sam tek kasnije, nakon tužbe, spomenuo): da je, i zašto je, dobru trećinu svoje knjige ispunio prevodima d r u S i h prevodilaca, bez dovoljno razбоуее oznake da nisu njedovi? To mi je i do danas ostalo nejasno.

Na kraju svoga odgovora, Dr, Teklić se tuži, što ne c iliram nijednogš njeđova stiha u dokaz onoga što kažem za nješov prevod »Rimskih Elegija«. U onakom članku, u opštoj oceni od nekoliko redaka, nije dabogme bilo mesta navodjenju pojedinih stihova, podotovo kad ocena vredi podjednako za prevod svih Elegija, i ostalih prevoda iz Getea, pa i svih ostalih [Teklićevih] prevod4 u toj debeloj knjizi. Ali, kad baš želi, evo da mu i tu izadjem ususret, sa nekoliko primera onoga što sam nazvao »praznoslovljenjem«, »krnjim i kusim rečima, i ti d.«,

Da počnemo sa prevodom bilo koje Geteove pesme, naprimer sa »Des \landerers Nachtlied« (koju sad malazim — prevrćući njegovu knjigu s gornjom namerom — i kod Teklića), nadovezujući na članak Vladimira Nazora u prošlom broju »Nove Evrope«., Evo ga:

Vrh svih planina

Spava mir,

Ne ču s visina

Daška pir

Vas božji dan,

Cvrkut stade, ništ ne mrmori. ад бе и бол

Stić i k tebi san.

78

e AC