Nova Evropa

Pretpostavićemo, da je ono »daška« (od »dašak«, dim. od »dah«} uz »pir« [od »piriti, pirkati«) pojačano Geteovo »Hauch«, kao što je pojačan i »mir« koji ovde »spava«, i kao što je podvostručena »planina« sa »visinom«, na uštrb zelenila i 8ranja kojega ovde nema; ali otkud ovaj putnik u noći peva o »vas božjem idanu«, — čemu to odgovara u Geteovoj pesmi? Lakonski »cvrkut stade«, a lica nestade, da naprave mesta novom elemenfiu: »ništ ne mrmori«, dok se šuma — u vidu gore —, radi slika, seli u idući stih, 8de će ga »stići san« — da se rimuje na onaj parazitni »vas božji dan«. — »Praznosloviti« znači izostavljati slova kad se piše; i ja sam tu reč upotrebio, na onom mestu, da označim prevodiočevo »slabo vladanje našim pesničkim jezikom i izrazom«, a naročito izostavljanje u prevodu onoša što ima u oriđinalu (G, Teklić mi je to »vratio« »praznoslovljem« u smislu »praznog«, neopravdanog, zameranja!). U gornjem primeru imamo i tako izostavljanje i, ujedno, dodavanje nečega čega u orifinalu nema, — bilo što prevodilac nije ušao u smisao i duh pesme, bilo iz formalnih razloga [radi stiha i slika), To se tako ponavlja svuda u prevodima Dra, Teklića, pa naravno i kod »Rimskih Elegija«. A. evo kako izgleda ono što sam nazvao »krnjim i kusim rečima, uzrečicama i usklicima, da bi napunio stih ili stopu«. Odmah u prvom stihu prve Elegije imamo:

Kamenje ti me oslovi, de d zborte, vi palače velje!

Potcrtao sam samo e d, ne i ono ti i vi kojima — bez potrebe — Vrve ovi prevedeni stihovi, Ali, pored »ded«, nižu se u beskraj nepotrebni usklici (oj, a h, oh), i parazitne rečce; čak, već, baš, sle,nut, vaj, još, tuj, ili pokazne zamenice ta Ji ta, to, odredjene zamenice sa v, s va, 8dešod prevodilac misli da mu treba sloš a ne može da ба 15фега iz okolnih reči. U istu svrhu on krnji reči: dob, doli gor {i u smisla gore i gori, kamo i gde), koli tol (koliko, toliko); skraćuje i nateže oblike: bje (beše), zn6, tvu (tvoju), za ve [zavede], svi [{savi, svinu}, prikra ({prikrade), zgna (goni), skri {sakri), sili {slije}; piše čak jar {mesto jarost), i »zlat pšenični hljeb« {mesto zlatan)i Mnim i mni zamenjuje ovom prevodiocu nesamo mislim negoirazmišljam (>»legnem i mnogo tad mnim«); a gruda (>u njegovoj grudi«) mu se čini, kako izgleda, pesničkiji oblik od »grudi«, dok zri i zrenje pretpostavlja »gledaпји« 1 »робједи«, I to nisu pojedina mesta i stihovi, nego se ponavljaju ovako krnje i kuse гес, пафебпин 1 петобиа ођгћ : oblici, kroz čitav prevod, od početka do kraja, — bez obzira na ostale jezičke i stilističke greške, na gramatiku i sintaksu i rečnik, te na metriku uopšte, i na sam prevod, Treba li ta {ili, kako ovaj prevodilac stalno piše: tu j) još »citirati«i,,. I treba li izrečno dodati, da svih tih reči nema naravno u originalu, ili ih bar nema ovako izvitoperenih i pogrešno upotrebljenih, i da ne postoji ni-

79