Nova Evropa

низ великих градова (Астрахан, Царицин, Саратов, Самару, Пензу), проширивши своју власт све до Урала на истоку, до Вороњежа и Тамбова на западу, до Симбирска на северу. Свуда је заводио козачки начин управе, заснован на начелима најшире демократије. Битне његове одлике биле су: готово анархична слобода, потпуна једнакост права, изборни атамани и старешине, само привремени извршитељи народних наредаба, свенародне скупштине, где је сваки одрасли мушкарац имао једнако право; а све су ствари решаване без сваких писмених одлука, већином случајним саставом присутних, а понекад и крвавим насиљем енергичније мањине над већином, — примитиван суд народне гомиле, при чему су готово сви поступци, чак и обична крађа, кажња. вани смрћу, најчешће дављењем у реци или бацањем са стене или са какова узвишеног места (такозвани »раскат«). Побеђен на крају, код Симбирска, од царскога војводе кнеза Черкаскога, Стјењка је ухваћен од самих Козака, предан у руке властима, и кажњен мученичком смрћу у Москви (6. јуна 1671). Тај човек имао је велик утицај на народну машту, и постао је јунаком народне легенде. Као Срби и Хрвати о Марку Краљевићу, тако сељаци на Волги приповедају за Разина, да је још жив и да се негде крије, али да ће се једном опет појавити, те поново узети на себе улогу народног заштитника. О њему се и дан-данас пуно прича и пева у народу, па су бољшевици имали разлога да му поставе и споменик, као народноме јунаку. Али за чудо, ефектна епизода о погубљењу лепе перзијске принцезе, иако представља историјски факт, није послужила предметом ни једној народној песми; само једна прича у прози, уосталом мало раширена у народу, приповеда о погубљењу девојке, али приказује ово погубљење сасвим друкчије него историја и наша песма.

Ево шта нам је познато о овоме догађају из историјских извора. Кроз три године пре буне, Разин, искоришћујући врење у народу на Дону услед велике глади, замислио је један пљачкашки поход већега обима. Прво је хтео напасти Турску, али му Козаци то нису дозволили, будући да су баш у то време били склопили с Турцима у Азову уговор о миру. Тада се он одлучио, да преко Волге упадне с оне стране Каспијског Мора и похара Перзијску Државу, обнављајући на тај начин руске провале у ове земље у Х веку. Био је у то доба човек од својих четрдесет година, средњега раста, јак, снажан, лепо развијен, необично активан и предузимљив, суров и крволочан, челичне воље, несаломљиве упорности, бујне демагошке речитости. Овим својим особинама умео је да загреје и фанатизује светину и да њом управља по својој ћуди. Маса је гледала у њему неку

85