Nova Evropa

При другој својој посети, Стрјујс је нашао Разина где прави лађом излет по Волги. Уз њега је седела његова љу·бавница, заробљена перзијска принцеза, девојка дивне лепоте, богато и сјајно обучена. Стјењка је био потпуно пијан. Изненада, он се подигао и почео је да слави Волгу спомињући њена доброчинства која му је учинила, пребацивајући себи незахвалност према њој, те на крају говорећи: »Опрости ми, драга реко, признајем да сам те увредио; па ако то признање није теби довољно, предлажем ти од чистога срца, да бих умирио твој праведни гнев, да ти дам оно што ми је најдраже на свету. Нема ничега чиме бих боље могао засведочити своју захвалност, ништа не може јаче доказати моје поштовање према теби за доброчинства којима си ме обасула.. « М с тим речима, козачки вођа ухвати несрећну принцезу једном руком за гушу а другом за ноге, издигне је у вис и баци у таласе Волге. То се догодило пред очима Стрјујса.

Бутлер и његови страни најамници срамно су издали руску ствар, и без боја предали »Орла« Разину, који га је спалио и тиме уништио све планове Москве на Каспијскоме Мору. Бутлер је хтео да побегне заједно с командом у Перзију, али га је посада лађе предухитрила и одбегла без њега, Исто је учинио и Стрјујс. Али му судбина није била наклоњена. Тек након многих пустоловина и недаћа, прешавши преко Азије, те опловивши читав афрички континент, једва се, после четири године, вратио у Амстердам, једном за свагда изгубивши страст путовања.

[Из његових путописа извукао је прво драматичну епизоду погубљења перзијске принцезе Пушкин. Истина, књига Стрјујса привукла је била већ пажњу Петра Великога, и први њен превод направљен је у његово доба, али је остао у рукопису, непознат готово до наших дана. Стога и Чернишев, који се ту недавно позабавио с овим питањем, држи да се Пушкин упознао са Стрјујсом у француском преводу Гланејуса. Пушкин је искористио ову епизоду за две своје песме о Разину: прва нас овде не интересује; другу песму навешћемо у целини:

Ој, по Волги реци по широкој

Плива чамац, чамац с оштрим кљуном. Oj, на чамцу јуначки веслачи,

Све Козаци, све млади јунаци,

А на крми седи сам капетан,

Сам капетан, Стјењка Разин грозни. Пред њиме је лепота девојка, Заробљена перзијска царевна.

Ал не гледа Стјењка на царевну,