Nova Evropa

добили од њега богате поклоне. Десет је дана провео Разин пред Астраханом, а 4. септембра 1669 отишао је на Дон.

У ствари, Разин није ни дошао био у Астрахан као неки покајник, већ пре као тријумфатор и народни јунак. Још пре његова доласка, у граду су крстарили најневероватнији гласови о његовим победама и његовој срећи. Оно што је измишљала народна машта за Олега Мудрога, при његову повратку из Цариграда, тако се причало и о Разину: да читава његова флота има једрила и конопце од саме скупоцене перзијске свиле. Па и кад је приспела Разинова војска, није разочарала Астраханце; Козаци су шетали кроз варош у кафтанима од свиле и сомота, у капама које су сијале од правог бисера и драгог камења; свилене штофове, златне и сребрене ствари продавали су у бесцење. Свог атамана, Разина, величали су као цара, звали су га »баћушком«, при сусрету с њим падали на колена и клањали се челом до земље. Сам Стјењка држао се као цар из какве вилинске приче: у сјајном раскошном оделу, осут драгим камењем, украшен скупоценим оружјем, шетао је он међу народом, љубазно се осмехујући свима и срдачно се са сваким разговарајући, помажући сиромасима и сипајући немилице на све стране злато и сребро. Још је више дражило народну машту, и повећавало Разинову ауреолу, што је за собом водио праву перзијску принцезу, девојку блиставе лепоте, одевену са свим богатством и каприцијозним укусом Истока. Све је то припремало у народу духове за ново, већ замишљено предузеће козачкога вође, за поход на Москву. Није прошла ни година дана, а већ се Разин поново појавио у Астрахану; али овај пут није дошао под маском лажнога покајника, него као отворени бунтовник противу државе, који је успео уздрмати њене основе. Довео је са собом и перзијску принцезу. Ту га је двапут посетио низоземски пустолов Стрјујс (Јат= Janszoon Strauss),

Рођен почетком ХУП века у Амстердаму од сиромашних родитеља, овај »летећи Холанђанин« много је путовао по Европи, Азији, и Африци, служио и у млетачкој флоти ну Русији; а 1676 издао је у Амстердаму занимљиву књигу о својим путовањима и доживљајима. Већ 1681 била је она преведена на француски језик, под насловом: »Пез “оуабез de Jean Struys em Moscovie, en Tafarie ећс.«, и отад је доживела више француских издања и превода на разне језике. Године 1668, тај Зетаиоз је позван у руску службу од свог сународника Бутлера, постављена за капетана прве руске убојне лађе на Каспијском Мору, »Орао«. Стигао је у Астрахан 1670, баш у време Разинове буне, те је тако имао могућност да се лично упозна с овим легендарним разбојником.

87