O predstavničkoj vladi

97

другог Ричарда, и у грађанским ратовима и немирима, под владом Џона п његовог неспособног наследника. И бурно време реформације произвело је више одличних наследних монарха, Бао што беху: Јелисавета, Хенриј четврти, Густав Адолф; али они беху понајвише у несрећи одрасли, наследили су престо у неочикаваноме недостатву ближих наследника, или су имали борити се са великим тегобама у почетку своје владе. Одкако је европски живот мирнији изглед добио, само је ретко који наследан монарх показао више што од средње способности, а у општој одсечној мери стајали су наследни монарси испод средње мере иу дару иу снази карактера. Једна уставно абсолутна монархија сад се одржава (изузев магновене успехе каквог предузимљивог узурпатора) само помоћу духовних способности сталне бирократије. Руска влада и аустријска, па и Француска у своме редовноме стању, јесу олигархије чиновника; ту глава државе бира само поглаваре, а једва да ради више шта. Ја говорим само о правилном току њихове администрације ; јер, наравно, воља, тосподара опредељује више од посебних послова владе.

' Владе које су биле вредне пажње у историји због трајне дуковне способности и снате у вођењу послова, биле су поглавито аристократије. Али оне су биле, без пваква изузетка, аристократије јавних званичника. Владајући кругови били су тако узани, да је сваки члан њихов, или бар сваки члан од утицаја, могао себи поставити, и збиља је поставио, јавне послове за активан задатак и главну радњу живота. Једине аристократије које су показале високе способности за владу, и које су радиле по сталним правилима политике, у више нараштаја, јесу римска и мљетачка. Али у Мљетачкој, ма да је привилегисани сталеж многобројан био, руковођење јавних послова било је усређено у једној малој олигархији у средини веће олигархије, која, је цео живот била, посветила изучавању и управи државних послова. Римска влада имала је више значај отворене аристократије као

ПРЕДСТАВНИЧКА ВЛАДА 1