O predstavničkoj vladi

98.

и наша. Али право владајуће тело, сенат, био је уопште искључно састављен од лица која су извршивала јавне послове, и која су већ или заузимала, или се надаху да ће заузети виша звања државе, излажући се опасности строте одговорности у случају неспособности и неуспеха. Пошто су та лица једном постала, чланови сената, беше део живот њихов заложен државној служби; њима, не "беше дозвољено ни маћи се из Италије, осим ради извршења какве јавне дужности; и ако их цензори из сената уклонили не би, због гласа или владања што се сматраху као погрдни, трајала би њихова власт ! одДговорност докле год су живели. У аристократији тако уређеној, свави члан осећаше да је његова лична важност сасвим скопчана са достојанством п уважењем республике у чијој је управи учествовао, и са улогом коју је он могао имати у њеним саветима. То достојанство н уважење беху сасвим друго што, него благостање пили срећа општег скупа грађана, и често се никако не могаху довести у сагласност са овима. Али она беху у тесној свези са спољашњим успехом и повећањем државе, а ходећи скоро исиључно за том цели, и римска и мљетачка аристократија показиваху систематично мудру друштвену политику, и велике личне способности за владу, за које им је историје заслужно кредита дала. |

_ Тако изгледа, да једине владе непредставничке, у којих висока политична вештина и способност не беху само изузетне, да такве владе, биле оне у монархијском било у аристократским облицима, беху битно бирократије. Посао владе бло је у рукама стручних управљача; што је битност и смисао бирократије. Да ли они посао раде што су спремљени за њега, или су они спремљени за посао што треба да га раде, то у многим погледима велику разлику прави, али је без сваког значења за битни карактер владе. С друге стране, аристократије, као што је Инглеска, у којима сталеж коме је припала власт, извођаше ову једицо из свога друштвенога положаја, а