O predstavničkoj vladi

101

може да учини једна слободна влада; али се о њој може | предпоставити, да је способна да учини нешто, што“ слободна влада, по себи, не може да учини. Ми налазимо, међутим да је нужна и нека спољна стихија слободе, да бп она могла снажно или стално извршити свој сопствени посао. А тако исто п слобода не може произвести своје најбоље последице, п често сасвим пропада, ако се не може да нађе, како да се она са извепбаном и способном администрацијом сједини. Не би се могло ни једнога часа почасити између представничке владе, у народу који је поле сазрео за ову, и бирократије која се као најсавршенија замислити даје. Али је у псто време | и једна од најважнијих цели политичним установама, | да са постигне онолико својстава једне, колико се са другом сложити даје; и да се она велика корист, која се може имати кад послове руководе способни људи, стручно образовани за то, и благосови опште контроле, која припада представничким скупштинама целога народа, и коју ове озбиљно извршују, — да сета корист и ти благосови осигурају у колико се сложити дају. За ту цељ много би се учинило, кад би се она разлика, 0 којој је говорено у предидућој глави, признала између задатка владе у правоме смислу, који се добро извршити може само помоћу стручног васпитања, и задатка да се изберу, надзиравају, п, кад затреба, контролишу они који ће послове владе радити, а то задатка који, у овоме као и у другим случајима, припада управо не онима који посао раде, него онима за чије добро тај посао треба да се ради. Не може се учинити никаква корака напред на путу који води способној демократији, докле демократија, не буде вољна, да посао за који се иште стручне способности, раде они који те способности имају. Демократија има доста да ради, да би себе колико треба духовно спремила и васпитала за свој прави задатак, задатак да бди над онима који владају, и да их у границама закона одржава.