O predstavničkoj vladi

68

квим снажним мнењем и осећањем у земљи, извршна власт имаће увек средства да их на страну уклони, или да их принуди да се повију за њом, пи може сигурно рачунати, да ће у томе снажно потпомогнута бити. Трајност представничких установа зависи од готовости народа, да се бори за њих кад им опасност загрови. Не дене-ли се онв толико, оне ће тешко ухватити корена, а ако га ухвате, извесно је понајвише да ће се оне оборити чим глава владе, или вођ какве моћније странке, има воље да се за љубав абсолутне власти некој малој опасности изложи.

Та. умовања односе се на прва два узрока неуспеха у представничкој влади. Трећи узрок јесте, кад народ нема или воље или способности, да пспуни оно што он треба да испуни у представничком уређењу државе. Кад нико, или кад само неки незнатан део народа, узима онолико учешћа у општим пословима државе, колико је нужно да би се образовало јавно мнење, бирачи ће ретко употребити право гласа за друго што, него само да би заступили свој приватви интерес, или интерес свога места, или интерес некога с киме онн као приврженици, или као потчињени у свези стоје. Мали разред који, у таквоме стању јавног осећања, преовлађује у представничком телу, употребиће свој господарећи утицај понајвише само за своје особено цели. Ако је извршна власт слаба, земља ће се потресати голим отимањем и борбом око звања; ако ли је јака, она ће се направити деспотична за јевтину цену, дајући неки део пљена представницима, или бар онима од њих који би били способни да јој досађују; а једини плод који ту народно представништво производи, јесте: да народ поред оних којп збиља владају, има над собом јоши једну скупштину, и да нема изгледа, да ће се икада уклонити пкоја злоупотреба у којој и неки део те скупштине учешћа има. Међу тим, ако зло на томе остаје, може бити вредно да се за ту цену искупи јавност и саборисање, што ако и не неизоставио, бар природно, иду уз свако народно