O predstavničkoj vladi

64

представништво, па било да ово и само по имену постоји. У данашњој краљевини Грчкој, н. пр. једва се може сумњати, да они који се отимају око звања, и који поглавито сачињарају народну скупштину, ако и припомажу непосредно мало или ни мало доброј владп, па и самовољну владу извршне власти не уморавају много, опет одржавају у животу идеју народних права, и припомажу знатно правој слободи штампе које у тој земљи има. Међутим, тај благосов зависи сасвим од тога: што“ поред народне скупштине постоји н наследан краљ. Ако би оне саможиве и нечисте клике (Факције) бориле се за само прво место, на место за блатонаклоност државнога, владара, оне би јемачно, као у Шпанској Америци, држале земљу у стању хронпчке револуције п грађанског рата. Ту би политични интрпганти напзменце развијали деспотизам, који се не би подупирао на закон, него бал огрезавао у беззакоње и насиље; а име и облици народног представништва, не би служили ни на што друго, него само да не даду деспотизму да достигне ону трајност и спгурност, које једино могу учинити, да се његова зла ублаже, или да се оствари оно мало користи што се од њега имати може.

Олучајн које смо напред споменули, јесу они у којима представничка влада не може стално обстати. Има других случаја у којпма бл она могла постојати, али у којима би други који облик владе био бољи. То су поглавито онп случаји у којима народ, да би у дизилизацији напредовао, има нешто да научи, да какав нов обичај усвоји, чему би представничка влада по свој прилици сметала.

Најјаснији од тих случаја јесте онај, који смо ми већ проматради, у коме народ има још да научи први наук цивилизације, а то послушност. Једно племе које се у енергији и у рабрости прекалило борбом са природом и са својим суседима, али које се још није довело до сталне послушности према каквоме заједничкоме ста-