O predstavničkoj vladi

65

рештни, било би мало склоно да прими тај обичај под друштвеном владом његових сопствених чланова. Представничка скупштина која би изишла из средина тога племена, била би само огледало његове сопствене бурне непослушности. Она би одрекла своје одобрење свакоме поступку којим би се њеној дивљој независности неко корисно ограничење наметнути могло. Начин на који се таква, племена обично доводе, да се потчине првим условима, цивилизованог друштва, означује се нужностима ратовања и деспотичком влашћу која је за војену команду неодољиво нужна. Војени вођ једини је старешина коме ће се она потчинити; изузетно подчиниће се она понекад и каквоме пророку, за кога се предпоставља да је с неба задахнут, или каквоме заверенику који се сматра као да има надприродну силу. Ти могу да господаре за време, али као што је њихово господарство само лично, оно ретко прави промену у општим обичајима народа, осим ако је пророк, као Мухамед, уједно војени вођ, те као наоружани апостол нове вере напред ступа, или ако се војени поглавари с њим сједине, па његов утицај употребе као потпору за своју сопствену владу,

· Један народ постаје не мање неспособан га представничку владу погрешком која је противна оној о којој најпосле говорасмо ; а то крајњомпасивношћу и услужном покорношћу према тиранији. Ако би народ који би карактером и односима тако ниско стајао, могао добити представпичке установе, он би неизбежно изабрао своје тиране за своје представнике, теби установа, за коју се чинило да је опредељена да му олакша јарам, учинила да, овај постане тежи. Напротив, понеки се народ мало по мало подигао из тог стања помоћу централне власт, коју је њен положај паправио супарнипом, и најпосле господарицом мештанских деспота, и која је, осим свега, била једина. Француска историја од Хига Капета па до Ришлид и Луп ХТУ. јесте непрекидан пример таквога течаја ствари. Па и кад је краљ био тек онолико моћан, колико понеки

ПРЕДОТАВНИЧКА ВЛАДА 5