O predstavničkoj vladi

од његових великих васала, имао је он велику корист већ отуда што јебио само један краљ;то су признали Франпуски историци. На њега упираху очи сви који мештански угњетени беху; он беше предмет наде п уздања у целој краљевини, докле се сила сваког господара места простираше само на невњу више пли мање ограгичену просторију. У њега се тражило прибежишта и заштите са свију страна земље час противу овог час противу оног непосредног угњетача. Његово напредовање на путу гоподарства беше споро; али оно долазаше отуда што се он користио сваком приликом која му се само дала. С тота оно беше сигурно, и у мери у којој се оно пспуњаваше, не стајаше у угњетеноме делу друштва обичаја. да се притиску подлеже, Интерес краља беше: да потпомаже све што би угњетени покушали, да би се од својих властелина ослободили, па њему самоме непосредно потчинили. Под његовом заштитом обравоваше се небројене општине, које не признаваху над собом никога више, него само краља. Послушност према неком удаљеном монарху значи колико п слобода, кад се упореди са господарством властелипа лорда суседног замка, и монарх беше задуго нужношћу свога положаја примораван, да развије своју власт пре као савезник, него као господар, над оним сталежима, којима је помога да се ослободе. На тај начин, централна власт, у начелу деспотична, премда уопште у практици много ограничена, послужила је поглавито, да се народ преведе преко нужџих ступња развитка, до којих сретством представничке владе, ако би ове збиља било, по свој прилици никада доспео неби. Има делова Европе у којпма исто дело треба тек да се изврши, а нема изгледа да ће се оно другим путем извршити моћи. Ништа друго, него само деспотичка влада, или какав општи покољ, могаше у земљи као што је Русија, ослобођење мужика донетп.

Исте периоде псторије јасно осветљују и друга један начин, на који неограничена монархија савлађује